ВЕСТИ

РЕД ЗМАЈА

   Византијско плава Манасија, високо подигнуто деветнаест различитих застава, коњица, стреличари, блесак мачева и ратних секира, штитова и преко 80.000 људи. Ово није слика никакве средњовековне битке, ово је слика креативности, спортског духа, гостопримства Деспотовчана и свакако квалитета једне манифестације.

   Витешки фестивал Деспот Стефан Лазаревић Манасија – JUST OUT 2017, одржан је по трећи пут подно Деспотових кула. Манасија је још једном била стециште средњовековног окупљања, подсећања на дух ратништва, јунаштва, постулате витешких врлина, једне минуле културе и света другачијег него што је данашњи. Фестивал је ове године угостио витешке групе из 19 земаља, Русије, Француске, Ирана, Шведске, Шпаније, Белгије, Јерменије, Данске, Аустрије, Словачке, Украјине, Чешке, Словеније, Турске, али и суседних, које већ по трећи пут радо долазе у Ресаву: Хрватска, Румунија, Бугарска, Мађарска, Република Српска, Црна Гора. Свака под својим барјаком, витешке групе смештене су у камп витешког села, поред самог манастира.

   Свечано отварање, у петак 25. августа, давало је незаборавну слику, која је обишла свет. Испуњеност и последњег места на брду подно Манасије, резервисног за публику, указивало је чињеницу да ће број посетилаца ове године далеко премашити прошлогодишњу цифру. Витешки фестивал почео је извођењем химне Србије а отворио га је председник Србије, Александар Вучић, указујући на врлине и вредности којима се водио Деспот, особине које су га чиниле мудрим државником али пре свега човеком богатог духа, дајући похвале организацији витешког фестивала и истичући вредност једне овакве идеје и значај одржавања манифестације овакве врсте.

СРПСКО,РУСКО И ВИЗАНТИЈСКО ПОЈАЊЕ

   Вечерњи сати манифестације, знатно топлији него претходних дана, на крају шестог дана њеног одржавања, добили су посебну ноту а Деспотов трг, сад већ традиционално место окупљања врхунских извођача различитих музичких жанрова, добио је свој пуни сјај, онако како то налаже дух средњовековног уметничког наслеђа.

   Дивна Љубојевић са својим хором „Мелоди“, учинила је да за тренутак наш дух буде ослобођен, да чујемо глас сопственог срца али и тишину која се прострла тргом и његовом околицом, да би је испунило анђеоско појање овог изузетног састава. Минути у којима смо сви могли осетити присуство Деспотовог духа.

Кратка биографија уметника

    Дивна Љубојевић рођена је у Београду 1970. године, на празник Благовести. Црквено појање учила је још као дете. Од малих ногу пева, а од десете године учи појање у певници манастира Ваведење у Београду, од монахиња које брижљиво негују јединствени стил заснован на карловачком појању у редакцији Ненада Барачког и традиционалном руском појању. Завршила је музичку школу „Мокрањац“ у Београду и Музичку Академију у Новом Саду. Са својим хором „Мелоди“ од 1991. године поје недељом и празницима на Светим Литургијама у манастру Ваведење Пресвете Богородице у Београду.

    Дириговањем се бави од 1988. године, најпре у певачком друштву „Мокрањац“, са којим је имала концерте у земљи и иностранству и извела прву Васкршњу Литургију под куполом храма Св. Саве на Врачару. Током 1989-1991. године диригује „Првим београдским певачким друштвом“, као најмлађи диригент у историји најстаријег певачког друштва. Са овим ансамблом остварила је значајне концерте у земљи и иностранству.

   Године 1997., по благослову епископа западноевропског Луке, основала је хор при цркви Св. Саве у Паризу, са којим је осим недељних и празничних Литургија имала и концерте у Бриселу, Сенлису и Паризу. У неколико наврата држала је семинаре црквеног и хорског појања у иностранству. Одржала је више солистичких концерата у иностранству уз пратњу студијског ансамбла Хора и студија за духовну музику „Мелоди“ из Београда, чији је оснивач и диригент од 1991. године Дивна је заједно са другим уметницима члан музичког састава „Ступови“ који је основан 2003. године у оквиру акције „Обновимо себе - подигнимо Ступове“.

    Са својим хором Мелоди имала је преко 600 концерата широм Европе, Азије и Северне Африке и једанаест музичких издања за инострано тржиште. Прошлогодишње њихово издање ПГП РТС-а проглашено је најпродаванијим за 2016. годину.

ЗАИСТИНСКА СРПСКА БАЈКА

    Програм манифестације Дана српскога духовног преображења обилује садржајима намењених свим генерацијама, те у ових десет дана трајања свако може пронаћи за себе бар један који ће му привући пажњу. А како је пажња наших најмлађих суграђана једна од значајих ставки оставштине ове манифестације, програм је и ове године садржао теме које су њима итекако биле занимљиве. Једна од њих је и позоришна представа Заистинска српкска бајка, аутора Гордане Влајић, у извођењу омладинског позоришта Дадов из Београда.

    Гордана Влајић у истоименој књизи, претвара историју у приче за децу, приповедајући о животима српских принчева и принцеза. Језик којим је књига писана а на коме се базира и позоришна представа, представља драгоцену ризницу помало заборављених речи и израза. Представа је открила бројне тајне, мистерије, чаролије, радости, туге, битке, преваре и љубави, које су попут цигала градиле судбину наше државе.

Ауторка Гордана Влајић носилац је награде за најбољу дечју књигу у 2016. години за књигу

Заистинска српска бајка

    У извођењу младих глумаца најстаријег омладинског позоришта у Србији, уживао је велики број деце и њихових родитеља, испунивши и последње место у холу Основне школе „Деспот Стефан Високи“.

САБОР НАРОДНОГ УМЕЋА И СТВАРАЛАШТВА

    Поподневне сате обележио је Сабор народног умећа и стваралаштва, шести по реду, одржан у градском парку, који је и ове године окупио велики број, како излагача тако и посетилаца. Шареноликост, разноврсност и вредност којом је обиловало ово окупљање, представљају праву слику Србије, њену ведру и вредну страну, креативну, посвећену очувању од заборава онога што је таквом и чини.

   На десетинама штандова били су изложени производи од меда, воћа, кукуруза, млека, дрвета, природних тканина... Сабор је био, као и претходних година, изложбено-продајног карактера.

РЕСАВСКА ШКОЛА – РИЗНИЦА НЕПРОЦЕНЉИВИХ ВРЕДНОСТИ

    Шестог преображењског дана одржан је трећи и последњи део предавања, у овој години, у оквиру Ресавске школе историје српске културе. Ваља поменути, да је Ресавска школа последњи пут одржана 2000. године, те су ови јубиларни Дани, верујемо, изнедрили један нови континуитет враћању овој старој ризници непроцењивих вредности.

    Укупно 20 студената из Скопља, Бања Луке, Никшића и Косовске Митровице, предано је пратило предавања и последњег дана, активно учествујући у дискусијама, са врхунским предавачима и међусобно, показујући на овај начин, не само велико знање из овласти свога рада него, пре свега, интересовање за још информација, нових сазнања, у чему се и огледа будућност и перспектива ових младих и амбициозних људи али и читавог нашег народа, чији су они изданак.

    Круна овогодишњој Ресавској школи историје српске културе, било је, најпре, предавање проф. др Софије Милорадовић на тему Народни живот и његов језички израз – значај и именовање времена и традиционалном начину живота, а потом и предавање др Бранисалва Цветковића Слика и реч у средњем веку – примери из српске баштине. Најбољи пример за ово предавање, свакако, налази се на само корак од Деспотовца, те је оно одржано у Манасији, на велико задовољство полазника.