ВЕСТИ

КАД „ШПАНАЦ“ ЗАИГРА СРПСКО КОЛО

Овогодишњи, 27. Дани српскога духовног преображења, синоћ су завршени пригодном свечаношћу на деспотовом тргу. Накратко смо се подсетили садржаја претходних дана и значаја саме манифестације у годинама за нама, ''богатства које нам је у наслеђе оставио деспот Стефан Лазаревић и које смо дужни да за будућа поколења и сачувамо'', нагласио је, кроз обраћање многобројним посетиоцима, председник Скупштине општине Деспотовац Златко Марјановић. Свечано затварање протекло је у духу лепоте српске традиције, обичаја, фолкора, народне песме и игре.

Академско културно-уметничко друштво „Шпанац“ основано је 17. децембра 1954. године заједничким напорима студената и професора Универзитета у Београду. За седиште друштва је изабран Студенстки град који је тада удомљавао преко 6 000 студената. Од самог почетка, „Шпанац“ своје постојање заснива на четири сегмента уметничког израза: фолклорно-уметничка игра, хорска музика, концертна народна музика и позоришна уметност.

У почетку једино културно-уметничко друштво на територији тада младе општине Нови Београд, преузело је улогу организатора и носиоца готово свих културних манифестација у том делу града. Међутим, друштво је врло брзо изашло из локалних оквира укључујући се у све развијенији друштвено-културни живот Универзитета и града Београда.

Иза досадашњих постигнућа као убедљива аргументација стоје: Вукова награда, Орден председника републике, Орден братства и јединства, Повеља Универзитета, Грамата Патријарха српског, Златна статуета и златне медаље Савеза аматера Србије, освојена прва места и награде на фестивалима у земљи као и признања на сценама широм света - у Москви, Гвадалахари, Севиљи, Каљариу, Александрији, Хагу, Солт Лејк Ситију, Барселони... Временом, радом и трудом низале су се друге бројне повеље, плакете, дипломе, али и захвалнице за хуманитарне концерте.

Кроз друштво је за ускоро 60 година прошло преко 16 000 младих стваралаца који и данас делују у свим областима културе и уметности. Синоћ су се деспотовачкој публици представили играма ''Еро с онога свијета'', композитора Јакова Готовца у кореографији Бранка Марковића, Влашким играма, Играма из Шумадије, Играма из југоисточне Србије, а извели су и чувено Гламочко немо коло и Циганске игре из Војводине. Оркестар је одсвирао композицију ''Мирис пољског цвећа'', аутора Зорана Симијановића. Публика се дигла на ноге са првим тактовима Врањанске свите, а разиграни звуци опанака означили, још једном, крај дивног десетодневног дружења до идуће године.

Раскошни вокал на крилима топле августвске ноћи

Претпоследње вече 27. Дана српскога духовног преображења протекло је у знаку музике. Најпре су у Народној библиотеци „Ресавска школа“ млади уметници деспотовачког краја показали завидно умеће, а потом се музичка сцена преместила на Трг деспота Стефана Лазаревића где је концерт одржала Александра Радовић.

Композиторка, текстописац и једна од најпопуларнијих поп певачица у Србији енергичним наступом одушевила је публику. Да су гласине које прате певачицу да има један од најраскошнијих гласова на нашим просторима истините, уверили смо се и овог пута. До касно у ноћ смењивали су се хитови „Чувам те“, „Ниси мој“, „Бивши драги“ ... Некако се чинило да време лети и потајно прижељкивало да концерт потраје барем још једну песму дуже.

Александра Радовић иза себе има четири студијска албума, једну платинасту компилацију и велики број синглова. Њен трећи студијски албум „Жар птица“ био је најпродаванији албум у Србији и региону и проглашен је најбољим поп албумом на подручју бивше СФРЈ 2010. године. Добитница је многих престижних награда, а такође је једна од ретких певачица која има сопствену школу певања, отворену у Новом Саду и Београду. Позната је, осим по песмама, и по свом хуманитарном раду, али и као уважени члан жирија многих музичких такмичења, можда најпопуларнијег Првог гласа Србије.

 „Помало изненађујуће за моју дугогодишњу каријеру, али први пут певам овде, у Деспотовцу. Сјајан је повод, сјајна је манифестација која се приређује за ове дане, за наше верске празнике. Изузетно вече за уживање, чинило се да ће бити превруће, али овај топли ветар нас је обрадовао и поправио ствари. Могли смо сви, и публика и ја, да уживамо у песмама и заједно певамо“, рекла је певачица.

ТРИ БОЈЕ ЗВУКА – КЛАВИР, САКСОФОН И БУБЊЕВИ

Композиције Моцарта, Баха, Шопена и других великана могле су се, у осмој вечери Дана српскога духовног преображења, чути у свечаној сали Народне библиотеке „Ресавска школа“. Млади музичари нашег града демонстрирали су своје вештине на инструментима на концерту музичких талената Деспотовца, традиционалном дешавању у оквиру Дана на којем се увек тражи место више. Вешто су се смењивали клавир, саксофон и бубњеви, а публика уживала.

На концерту су наступили Илија Андрејић, Олга Милановић, Стефан Петровић, Ана Петровић, Љубица Никодијевић, Невена Станојевић, Анастасија Богосављевић, Теодора Стојадиновић, Богдан Алимпијевић, Маша Максимовић, Драгана Милојевић, Петра Радосављевић, Маша Јовановић и Стефан Стојановић. Својом интерпретацијом и умећем још једном су потврдили да Деспотовац има сјајну перспективу, као и да јавност уме да препозна и негује младе музичаре.

МЕСЕЧЕВА КЋИ

Вечерње сате многобројна публика је, по добром обичају, провела на деспотовом тргу, уживајући у богатом културно-уметничком програму, овога пута у нотама класичних композиција. ''Београдску симфонијету'' основао је 2017. године композитор, диригент, мулти-инструменталиста и продуцент Александар Седлар. Композицију је дипломирао 2006. године  на Факултету драмских уметности у Београду у класи проф. Властимира Трајковића као струдент генерације. Мастер је завршио 2013. године у Лос Анђелесу на Универзитету Јужне Калифорније. Његове композиције су са великим успехом извођене у земљи и иностранству, увек уз позитивне реакције и публике и критике. Сарађивао је са многим еминентним уметницима међу којима су Немања Радуловић, Маја Богдановић, Патриција Петибон, Горан Бреговић и многи други. Као гитариста, аранжер и продуцент сарађивао је са најзначајнијим именима регионалне поп сцене и учествовао у реализацији преко 50 албума различитих жанрова. Тренутно ради на Факултету уметности у Нишу и као диригент у Позоришту на Теразијама.

Деспотовачка публика је, поред бројних познатих класичних нумера, имала прилику да премијерно чује извођење композиције ''Месечева кћи'', верзију за виолину и оркестар са солистом Милошем Петровићем и наратором Ивом Манојловић. Ова композиција настала је као поруџбина диригента Лиор Шамбадала, а први пут је изведена у марту 2013. године од стране берлинских симфоничара, челисткиње Маје Богдановић, диригента Лиор Шамбадала и нараторке Еве Линд у сали Берлинске филхармоније.

МУДРИ И ЈУНАЧНИ ВОЈВОДА ЈАНКО КАТИЋ

Осмог дана манифестације бројни посетиоци имали су прилику да уживају у монодрами ''Мудри и јуначни војвода Јанко Катић'' у амбијенту манастирске воденице, некад места које је служило за добијање есенције хране а данас места духовног напајања уметношћу. У извођењу нашег познатог позоришног и телевизијског глумца Александра Дунића, а по тексту Милована Витезовића, за тренутак смо оживели историју и то један од најзаначајнијих тренутака за српски народ - период Првог српског устанка. Војвода Јанко Катић био је један од највернијих следбеника и сарадника вожда Карађорђа, те његов званични преводилац као врсни познавалац немачког и турског језика. У импресивном извођењу Александра Дунића подсетили смо се времена када су реч, част, праведност, племенитост и хуманост биле најузвишеније вредности нашег народа. 

 

 

 

TURISTIČKO - SPORTSKA ORGANIZACIJA

DESPOTOVAC