Фолклор – најлепши начин за затварање Дана

Последњи дан овогодишње манифестације, недеља, празник Успенија Пресвете Богородице, протекао је у знаку фолколора. Наиме, у холу основне школе у Деспотовцу одржан је целодневни семинар на тему „Народне игре у Горњој Ресави“. Предавач је била Дајана Костић, која је крајем последње деценије 20. века радила обимно теренско истраживање, преточено у књигу Обичаји, песме и игре у Горњој Ресави, и која се већ дуги низ година бави како истраживањем фолколора, тако и фолклорним педагошким радом. Семинар је окупио неколико десетина полазника, махом из културно-уметничких друштава са територије општине Деспотовац, али је било и учесника из других места. Семинар је имао за циљ да упозна полазнике са изворним елементима народних игара у Горњој Ресави, који су временом потиснути или промењени, а често и заборављени.

У касним послеподневним часовима одржано је представљање поменуте књиге, која је иначе издата 2001. године, а потом је Дајана Костић представила неколико типова првенствено женских народних ношњи какве су се од 19. века носиле у појединим селима Горње Ресаве. С обзиром на то да су бројне ношње биле изложене пред присутном публиком, те да су их облачили неки присутни чланови ресавских фолклорних друштава, овај део програма је био посебно занимљив и многима инспиративан.

Дан у знаку фолклора донео је исто такво вече. Двадесет четври преображењски дани у Деспотовцу завршени су концертом Националног ансамбла „Коло“, те је и овога пута манифестација завршена, може се рећи, на најлепши могући начин. Националне фолклорне игре из свих делова Србије, али и ван ње, изведене у перфектној уиграности и уметничкој обради традиционалног, донеле су публици, која је дословно у потпуности испунила трибине спортске хале, још једно незаборавно лепо великогоспојинско вече.

Ансамбл „Коло“ је свој први концерт имао далеке 1948. године на свечаној академији у Народном позоришту у Београду. У кореографији Олге Сковран, која је уједно била и руководилац ансамбла, „Коло“ је извело три тачке: „Банатска момачка игра“, „Калач“ и „Игре из Србије“.

Ускоро ансамбл постаје све познатији, и већ после месец дана одржава још два концерта у Београду, а своје прво гостовање у иностранству, у Швајцарској, бележи у марту 1950. године.

Са порастом популарности и интересовања, расте и ансамбл. Само шест месеци после оснивања, „Коло“ добија хор од тридесет чланова, затим и оркестар.

Ансамбл је током своје историје успоставио сарадњу са еминентним српским кореографима, као што су: Драгомир Вуковић, Десанка Ђорђевић, Радојица Кузмановић, Милорад Лонић, Добривоје Путник, Мира Сањина, Братислав Грбић и др. Данашњи ансамбл има око 140 кореографија.

Са ансамблом су сарађивали и истакнути српски музичари, композитори и диригенти: Петар Јосимовић, Јосип Славенски, Стеван Христић, Никола Херцигоња, Оскар Данон, Душан Сковран, Зоран Христић и др.

Ансамбл „Коло“ је у досадашњих 60 година постојања приредио више од 5.000 концерата, пред око 10 милиона гледалаца, у најпрестижнијим концертним салама: Метрополитен, Палата Шајо, Карнеги хол, Ројал фестивал хол, Опера у Келну, Театар Фениче, Бољшој театар, Опера у Амстердаму, Кембриџ театар...

Своје данашње име ансамбл народних игара и песама добио је 1953. године, а име су му дали сами играчи.