XXI дани преображења

авг
30

Затворени 21. Дани српскога духовнога преображења

Затворени 21. Дани српскога духовног преображења. У препуној спортској хали у Деспотовцу, присутним постиоцима се обратио и затворио овогодишње дане, Момчило Вуксановић, председник Организационог одбора  манифестације. Идвајамо део његовог обраћања присутнима:

авг
28

„Новосадски биг бенд“ овог пута са Сергејем Трифуновићем

Савршен спој за незабораван провод

      Предпоследње вече 21. Дана обележио је концерт свима нама већ добро познатог музичког састава „Биг бенд“ из Новог Сада. У препуној Спортској хали препознатљиви звуци инструментала"Children Of Sanchez" (из филма у коме насловну улогу игра Ентони Квин) представили су оркестар у пуном звуку, а кад су се појавиле четири даме, ужитак је био потпун. Потом, је на сцену изашао наш познати драмски уметник Сергеј Трифуновић, на велико задовољство женског дела публике, који је, више својом глумачком, него певачком способношћу успео да публику држи у добром расположењу непуних два сата програма. Морамо споменути и феноменални наступ Бојане Стаменов коју је с разлогом Срегеј најавио као нашу Арету Фреклин. Разноврсним репертоаром и ефектним инструменталима новосадски „Биг бенд“ је још једном показао да је најбољи џез оркестар у Србији и региону.

     Новосадски „Биг бенд“ је основан у мају 2003.године, од стране професионалних и реномираних џез и поп музичара Новог сада са циљем да испуни празнину насталу нестанком Плесног оркестра РТВ Нови Сад, те да настави традицију оркестарског музицирања на пољу џез, забавне, филмске и сценске музике. Током протеклих десет година рада, приредили су 187 концерата, међу којима се издвајају традиционални концерти поводом Светског дана музике, Новосадски џез фестивал, Петровачки џез фестивал, Мокрањчеви дани, Нушићијада, Марибор-европска престоница културе, Тешњарске вечери, тематски концерти „Филмска музика 20.века“, наступи на готово свим летњим и зимским фестивалима у Србији, Црној Гори и БиХ, као и на отварањима међународних филмских фестивла у Сарајеву, Палићу и Новом Сад

авг
27

У оквиру Дана српскога духовног преображења одржано вече филма

Филм о почетку и крају 20.века

    Осми дан овогодишње манифестације Дани српскога духовног преображења био је резервисан за филм. Ово је иначе први пут до сада да током манифестације једно вече буде посвећено филму. У понедељак, 26. августа у холу основне школе, одржана је премијера филма „Belle Epоque или последњи валцер у Сарајеву“.

     Филм је режирао Никола Стојановић а главне улоге су поверене Даворину Јањићу, Радмили Живковић, Вити Маврич, Петру Божовићу, Мири Бањац, а музику за филм радио је Арсен Дедић. Овај филм говори о последњим данима једне епохе у Европи познате под називом „Лепа епоха“, виђене кроз живот првог босанског сниматеља Антона Валића. Радња филма је смештена у Сарајево и описује време бурних дешавања на подручју Балкана, активности „Младе Босне“ и припреме атентата на Франца Фердинанда, аустро-угарског престолонаследника, односно период између 1910. и 1914. године.Филм приксзује Сарајево под аустроугарском окупацијом, у којој Европа стиже кроз нови начин живота, аутомобиле, кабаре, кино, европски разврат и интриге. Међу хиљадама превараната, сплеткароша и шпијуна који су тада преплавили Босну и који раде за ко зна кога стиже и један Француз, касније познати филмски сниматељ Луј Де Берис, првом филмском камером. Управо том камером, игром случаја, Антон Валић снимиће невероватне аутентичне кадрове атентата 28. јуна 1914. године у Сарајеву. Тај материјал данас се чува у скоро свим кинотекама света.

авг
26

Прваци и солисти београдског балета поново одушевили деспотовачку публику

     Након монодраме „Реч је човек - тако је говорио Св.владика Николај“ у истом амбијенту, холу основне школе у Деспотовцу  прваци и солисти београдског балета су нам се представили нумерама из  класичног и модерног балета: “Лабудово језеро“, „Дон кихот“, „Бајадера“, „Грк Зорба“, „Ко то тамо пева“...

     Балетски уметници: Константин Костјуков, Тамара Ивановић, Мина Драгичевић, Јовица Бегојев, Олга Олчан и Милан Рус су својом перфектном игром и грациозношћу на сцени одушевели овог пута многобројну публику која их је после сваке изведене нумере награђивала бурним аплаузима. Доживљај какав у Деспотвцу не можете често доживети, приредили су нам синоћном игром прваци београдског позоришта.    

    Оно што је назанимљивије, у публици је било много малишана,  а посебно девојчица које су са великим одушевљењем пратиле сваки покрет грациозних балерина и балетана. Читав гала концерт ишао је у прилог тврдњи да мудрим осмишљавањем, чак и оне уметничке форме резервисане за одабрану и малобројну публику могу бити популарне и пријемчљиве за широко интересовање посматрача.

авг
26

Изведена монодрама „Реч је човек - тако је говорио Свети владика Николај“

     Синоћ је деспотовачка публика у холу Основне школе присуствовала извођењу монодраме „Реч је човек - Тако је говорио Св.Владика Николај“. Монодраму је извео драмски уметник Мирко Бабић по тексту писца Слободана Жикића .  Публика је са великом пажњом слушала велике мисли Николаја Велимировића кога је Српска православна црква прогласила за свеца и који спада у ред највећих православних духовника.

На наше питање Ко је написао монодраму „Реч је човек“ и како се дошли на ову идеју, Мирко Бабић је одговорио:

    „Пре тринаест година радили смо у манастиру Манасији представу за коју је текст написао писац Слободан Жикић  и пошто је он већ био упућен у дело оца Николаја,  ја сам га замолио да ми да око триста страна свог текста. Из тог текста у овој монодраму је уврштено тринаест страна. Питали су ме свуда на западу зашто нисам  у монодраму убацио делове „Молитве са језера“ и других Николајевих дела. Ја никада нисам играо улогу кроз коју се блате  Срби,  али текстове кроз које се опомињу, увек сам радо прихватао. Ову монодраму изводим већ тринаест година, а припремао сам је годину ипо дана.  Кад нешто траје тако дуго,   а народ то слуша,  вероватно значи  да  и вреди.

     Дане српскога духовног преображења не сме нико   да заустави и прекине, јер и сам наслов манифестације  обавезује на истрајност, готово по сваку цену. И сам  отац Николај каже “ Србине брате, да ли још гори кандило вере, унутра, у души твојој?“.

авг
26

Бранко Коцкица за најмлађе и њихове родитеље

     Седми дан овогодишње манифестације започео је програмом за најмлађе. Наиме, у недељу 24. августа у холу основне школе „Деспот Стефан Високи“ одиграна  је позоришна представа за децу „Себични принц“, коју је извело позориште „Пуж“  из Београда. Текст за представу је написао Бранислав Милићевић - Бранко Коцкица, у којој и  сам глуми. У препуном холу школе, наши најмлађи суграђани и њихови родитељи, али и много њих из околних градова, са одушевљењем је испратило дечију представу и легендарног Бранка Коцкицу, кога се сигурно много боље сећају нешто старије генерације.

     У разговору са Браниславом Милићевићем сазнали смо да су позориште „Пуж“ основали давне 1977. године он и његова супруга Слободанка Цаца Алексић, која је управник и редитељ позоришта. Прва представа  коју су, како он каже, тада урадили он, његов отац, брат и супруга, звала се „Бранков урнебес“. У почетку, позориште није имало своју салу, већ је представе изводило у разним салама и зато се тада звало Путно позориштанце „Пуж“. Од фебруара 1988. године позориште добија свој простор.. Представе се викендом играју у матичној сали, а осталих дана у недељи гостују углавном по Србији.

     Говорећи о позоришту, Бранислав Милићевић истиче да је позориште  специфично по томе што нема уметнички ансамбл, већ ауторе и извођаче ангажује према потребама пројекта.

 

авг
25

Позоришна представа „Кокошка“ Николаја Кољаде изведена у холу Основне школе

Због неповољних временских услова уместо на тргу како су организатори предвидели,  позоришна представа „Кокошка“ Градског позоришта Јагодина изведена је у холу Основне школе. Текст је написао Николај Кољада, руски глумац и редитељ, а редитељ представе је Велимир Митровић.

       Комедија Кокошка“ је препознатљив миље деведесетих, који је и данас актуелан. Банални животи петоро људи који раде у провинцијском позоришту распараће се само због промене коју је унела новопридошла млада глумица. Неспремни за било  какве промене које их избацују из лажи у којој живе, не само на маргини културне сцене него и на моралној периферији, три жене и два мушкарца се боре за своје каријере, верујући да се боре за сопствену срећу. На крају драме ће као спас прихватити измишљотину да им се ништа лоше није десило. Заборавиће шта су рекли једни другима утапајући се у њима познате баналије истоветних дана који им предстоје, свесни да су у овој драми сопствених приватности играли фарсу коју ће чак и њихове комшије из самачкох хотела где се радња збива, препознати уверени да су присуствовали одличној генералној проби будуће позоришне представе.

авг
25

Представљен шеснаести зборник радова са прошлогодишњег научног скупа

     У суботу, 24 августа у Народној библиотеци „Ресавска школа“  представљен је зборник радова са прошлогодишњег научног скупа, који је одржан под називом „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности“. О зборнику су говориле професорке Десанка Стаматовић и Рада Стијовић.

     На самом почетку,  проф. др Десанка Стаматовић је истакла,  да  свака реч хвале није сувишна, да изрази и потврди величину овог подухвата и резултате који захваљујући зборницима чувају и преносе неочекивано много нових сазнања, продубљеног знања, открића, ново читање историје. Представљајући зборник професорка Стаматовић је рекла,  да је као и сви претходни и овај шеснаести зборник са својих 15  реферата и 3 прилога обогатио историју, књижевност, уметност, науку уопште резултатима истраживања који сви заједно и сваки посебно представљају допринос откривању и познавању Ресаве.„Са истом озбиљношћу и одговорношћу, посвећено и стручно, сви аутори  саопштавају своје радове који се директно или претежно односе на деспота Стефана Лазаревића, на његово доба или на збивања из тог времена. Други су својом тематиком уско везани за Ресаву или  за научне области које обрађују теме од значаја за Ресавски крај“, казала је професорка Десанка Стаматовић.

авг
24

Први концерт групе „Стоикс“ и Александра Стојића у Деспотовцу

      Пете вечери овогодишње манифестације, на Тргу деспота Стефана у Деспoтовцу, одржан је концерт Александра Стојића и бенда „Стоикс“. Присутна публика на деспотовачком тргу, готово свих генерација, са одушевљењем је испратила наступ  свог суграђанина Александра Стојића и његовог бенда. Специјални гост на концерту био је и Дуле Стојадиновић, такође из Деспотовца.

Биографија Александара Стојића

    Рођен је 15. јануара 1983. године у Ћуприји Завршио је средњу Музичку школу „Јован Бандур“ у Панчеву. Дипломирао је а након тога и магистрирао на ФМУ у Бечу. Тренутно ради као професор гитаре у средњој Музичкој школи „ Др Милоје Милојевић“ у Крагујевцу. Живи у Деспотовцу. Наступао је на бројним концертима и фестивалима широм Европе.