XXI дани преображења

феб
12

Прва награда за промо филм"Дани српскога духовног преображења"

 

 

 

     И ове године, редакција часописа „Водич кроз туристичке манифестације“ у сарадњи са Привредном комором Србије, била је домаћин ВИИИ Сусрета организатора манифестација 2014/15. Једнодневно дружење, одржано усреду, 11. фебруара, са мотом „Креирајмо будућност манифестација у Србији заједно“, окупило је велики број посвећеника овом туристичком производу, који је Србију дефинисао као земљу манифестација. У оквиру скупа, додељене се награде ТУРИСТИЧКА СЛАГАЛИЦА. Ове године за најуспешнију традиционалну манифестацију проглашени су „Дани кнегиње Љубице (Горњи Милановац); а за најуспешнију нову манифестацију, Дани калиграфије и иконописа (Чачак); за заслужног појединца у области манифестационог туризма, изабран је, проф др Жељко Бијељац (ПМФ Нови Сад) а за најуспешнију локалну самоуправу – стуб подршке организаторима манифестација, Бела Паланка. У категорији најбољи промо-филм о манифестацији: И место припало је филму: Дани српског духовног преображења (Деспотовац), ИИ место фиму „Дом Нушићијаде (Ивањица) и ИИИ место филму „Фестивал еко хране Бела Црква –Бељајка 2014“ (Деспотовац, Бељајка).

 

авг
29

ЗАТВОРЕНИ 22 ДАНИ СРПСКОГА ДУХОВНОГ ПРЕОБРАЖЕЊА

АКУД „ШПАНАЦ“ ИГРОМ И ПЕСМОМ ОДУШЕВИО ДЕСПОТОВЧАНЕ

 

    У четвртак, 28. августа, на дан празника Велике Госпојине, традиционално су затворени 22. Дани српскога духовног преображења. Последње овогодишње преображењске вечери Деспотовчанима се песмом и игром представио АКУД „Шпанац“ из Београда. Манифестацију је званично затворио председник Скупштине општине Деспотовац и директор ЈП ПЕУ „Ресавица“ Владан Милошевић:

„Поштовани суграђани, цењени гости и пријатељи,

  Част ми је и изузетно задовољство да вам се обратим на свечаном затварању 22. Дана српскога духовног преображења. Увек је осећањем части и задовољства праћена свест да сте на неки начин део традиције, део трајања народа коме припадате и од ког потичете. Традиција и трајање су, надам се, на срећу свих нас постали друго, нераздвојно име Дана преображења, за које се сваке године чује све даље, и то по добру.

   Завршетком ове вечери остаће још једни Дани иза нас, али не као део прошлости отишле у неповрат. Велике и значајне идеје живе дуго, оне немају јасну и чврсту линију раздвајања између прошлости, садашњости и будућности. Оне живе у сталном сплету сећања, тренутног проживљавања и планирања за будуће дане, оне су свеприсутне у мислима оних који се њима баве, али, што је још значајније, и у духу народа из чије историје и корена потичу. Неправедно је и људскости неприхватљиво не поменути сада све оне који су пре више од 22 године покретали и стварали манифестацију, можда ни сами не верујући да ће она да заживи и одоли свим искушењима времена које долази. Не помињући овога пута њихова имена, изражавам им свима најдубљу захвалност због изузетне замисли и њеног нимало лаког спровођења у дело. Хвала и свима онима који су радили на томе да манифестација траје, да има непрекинуту нит дугу 22 године, свима који су успели да одоле искушењима и издрже невоље, без којих као да се на овим просторима не може.

авг
28

Музички састав „Ступови“ по други пут у Деспотовцу

Духовност и традиција изнад свега

    Претпоследње вече 22. Дана српскога духовног преображења обележио је концерт групе „Ступови“. У препуном холу основне школе „Деспот Стефан Високи“ публика је уживала у звуцима духовне и етно музике. Ово је други наступ музичког састава „Ступови“ у Деспотовцу, који се пре неколико година по први пут представио Деспотовчанима, такпђе у оквиру ове манифестације.

Музички састав „Ступови“

    Свако певачко и свирачко наслеђе потекло из народа, носи са собом велику снагу и особен израз. То је искуство преношено генерацијама које добијамо од својих предака, а преносимо потомцима и које непрестано тече, као река, добијајући само печат времена у коме живи. Тај печат јс у сваком времену веома битан јер он, управо, сведочи о непрестаном животу и лепоти народног стваралаштва и преноси јасну поруку која нас све упућује на један Извор. Желећи то да искаже, музички састав "Ступови" је свој корен утврдио на српској традиционалној музици кроз старе, народне инструменте (фрула, кавал, двојнице, зурла, гајде, шаргија, лаута, виела) и народно певање, али је стварајући у овом времену, песмама које изводи, дао обележје тог времена кроз савремене аранжмане. Музика коју изводи заснива се, углавном, на наслсћу Косова и Метохије, али и других крајева Србије (јужна и централна Србија), а састав такође има и сопствени, ауторски израз. У зај едници са осталим учесницима који на различите начине изводе нашу традиционалну, али и духовну, црквену музику, до  сада је  имао  низ  концерата у Србији,  Црној Гори и Републици Српској. Ови концерти су, углавном, музичко-сценски дагађаји у чије ткиво су уткани текстови или песме које говоре истакнути глумци или песници из наших крајева. Састав је, као пријатељ манастира Ђурђеви Ступови у Расу, део акције Подигнимо Ступове и кроз то преноси поруку једног заједничког дела, усмереног ка истом циљу: обнови овог древног манстира на врху Србије, обнови косовско метохијских светиња, али пре свега буђењу нашег духа у времену у коме живимо.

авг
27

Вече балета на Тргу деспота Стефана Лазаревића

Лепота игре Деспотовцу на дар

    Осмо вече 22. Дана српскога духовног преображења било је посвећено наступу балетских уметника Народног позоришта из Београда. Наступ балетских уметника Константина Костјукова, Јовице Бегојева, Милана Руса, Тамаре Ивановић Пинговић, Олге Олћан Миљевић и Бојане Жегарац окупио је бројну публику на градском тргу у Деспотовцу.

   Иза свих ових имена првака и солиста Балета Народног позоришта стоји велики број балетских улога, бројна ангажовања, како у матичној кући, тако и ван ње, као и честа индивидуална уметничка остварења. Уз то, сви су они добитници високих домаћих признања и награда за постигнуте резултате у балетској уметности.

Перфекција игре, грациозност уметника, уиграност, савршенство у покрету и ритму, костими који у потпуности прате музичку тему и покрете – све је то изазвало велико одушевљење публике, која већ неколико година уназад има прилику да током ове манифестације ужива у наступу  балетских уметника.

авг
26

Поводом стогодишњице Великог рата

У Центру за културу у Деспотовцу одржано књижевно-филмско вече

    Седмо вече овогодишње манифестације у целости је било посвећено обележавању  стогодишњице од почетка Првог светског рата. Хол Центра за културу „Свети Стефан, деспот српски“ претворен је у изузетан камерни простор, као поручен за одржавање књижевно-филмских вечери, каква је била ова, великом јубилеју у част. Вече је почело промоцијом књиге нашег познатог писца Милована Витезовића „Чарапе краља Петра“. О књизи су говорили Александар Аврамовић, члан Програмског савета Дана српскога духовног преображења, и аутор књиге Милован Витезовић.

    Александар Аврамовић је на самом почетку књижевно-филмске вечери рекао да је Програмски савет ове манифестације одлучио да два дана посвети обележавању јубилеја Великог рата, што се у овој години наметнуло као неизоставно. У исцрпном и надахнутом приказу личности и стваралаштва Милована Витезовића, Аврамовић је, поред осталог, рекао и следеће:

   „Чарапе краља Петра“ није нова књига Милована Витезовића, али је сигурно непоновљива. Ова књига је грандиозан, невероватан споменик свим женама, мајкама, које су увек у турбулентним временима плаћале највећи цех, од губљења супруга, браће, деце, до губљења властитог живота. Милован Витезовић једну трагични судбину тако непогрешиво, тако уверљиво и са огромном љубављу, како иначе то чини у целокупном свом књижевном делу, заиста укива у оно што се зове стварни живот и управо то прожимање стварности и фикције код Милована Витезовића ствара непоновљиво дело“.

 

авг
25

У холу основне школе у Деспотовцу приказан филм „Топ је био врео“

Сећање на деведесете

    У недељу, шестог дана овогодишње манифестације Дани српскога духовног преображења, у холу Основне школе „Деспот Стефан Високи“ у Деспотовцу приказан је филм „Топ је био врео“. Ово је иначе други пут да током ове манифестације једно вече буде посвећено филму. Публика се током промоције филма на тренутак вратила и присетила  деведесетих година ХХ века,  ратова, страдања и свих страхота које су се дешавале у том времену на просторима некадашње Југославије.

   „Топ је био врео“  представља  српски филм из 2014. године. Режирао га је  Слободан Скерлић по истоименом роману Владимира Кецмановића. Филм је рађен у копродукцији  продуцентских кућа из Србије и Босне и Херцеговине. Главне улоге у овом филму тумаче: Станислав Ручанов, Анита Манчић, Мухамед Дуповац, Мугдин Авдагић, Славко Штимац, Никола Ђуричко, Милица Михајловић.

    Прича прати судбину једног српског дечака коме су током опсаде Сарајева 1994. године настрадали родитељи. Дечак престаје да говори, прихвата га комшиница и одгаја као свог сина. Када дечака локални насилници избаце из девастираног стана, он почиње да лута улицама са школским другом, при чему  прерано и пребрзо пролази кроз процес сазревања и одрастања. Дечаков водич у свет одраслих је његов бивши школски друг, који га упознаје са светом криминала, алкохола, дроге, отимања, злочина, силовања, смрти, безобзирности, бескрупулозности... Дечак научи како се постиже жељено и које су вредности на цени, те постепено замењује моралне норме, јер је важно преживети, по цену нечије патње, по цену издаје пријатеља, на сваки начин, преваром, манипулацијом… Жена која се стара о њему покушава да га заштити и склони, међутим, безуспешно, а када њен син погине као колатерална цивилна жртва, она покушава да га потисне  из свог живота. Убрзо потом, сад већ нешто старији, он  пуца и убија  сваког ко му се нађе на путу…

авг
25

Изузетан музички догађај у оквиру Дана српскога духовног преображења

Звуци харфе у Деспотовом граду

    У оквиру манифестације Дани српскога духовног преображења, синоћ је у Народној библиотеци „Ресавска школа“ одржано вече харфе. Деспотовчани су први пут имали прилику да уживају у прелепим звуцима овог помало необичног и ретког  инструмента, на коме је свој таленат и умеће показала харфисткиња Милена Станишић.

    Милена Станишић је рођена у Београду. Харфу је почела да свира у Музичкој школи „Мокрањац“  код проф. Љиљане Несторовске. Завршила је основне  и постдипломске студије на Музичкој академији у Београду у класи проф. Милице Бараћ. У периоду 1995–1997. године усавршавала се код проф. Френка Стернфелда на Краљевском колеџу за музику у Манчестеру. Тренутно је на завршној години докторских студија на Факултету музичких уметности у Београду.

    Редовно наступа као солиста и камерни музичар. Издвајају се солистички реситали на Фестивалу харфе у Рио де Женеиру, као и наступи са Београдским квартетом харфи у Женеви и Ванкуверу, уз пратњу Симфонијског  оркестра из Ванкувера. Као члан дуа „Флорал“ (са флаутисткињом Станом Крстајић), има два објављена компакт диска.

авг
25

Одржан осамнаести научни скуп у Деспотовцу

Српско средњовековље као неисцрпна тема

 

    Деспотовац је и овога пута, у саставу 22. Дана српскога духовног преображења, био домаћин још једног научног скупа, осамнаестог по реду, односно шестог под  именом „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности“. Скуп је трајао три дана, од 22. до 24. августа, и окупио је дведесет једног учесника. Излагања су била распоређена у три дана. Скуп је овога пута имао међународни карактер, чему је допринело учешће професора Волфганга Штајнингера из Граца (Аустрија), као и Павла Драгичевића и Мирјане Арежине из Бањалуке (Република Српска).

   Другачије у односу на претходне научне скупове, овога пута  преображењско научно окупљање започело је у петак, 22. августа у обновљеном здању Музеја угљарства у Сењском Руднику. Управа ЈП ПЕУ „Ресавица“ изнела је својевремено  овај предлог  Програмском савету манифестације, што је  наишло на прихватање  и протумачено као израз најбоље намере. Управо из тог разлога подтема овогодишњег научног скупа гласи „Српско средњовековно рударство“.

   Окупљене учеснике научног скупа , али и многобројну публику, која је до последњег места испунила зграду Музеја, у име домаћина и организатора поздравио је Владан Милошевић, директор ЈП ПЕУ „Ресавица“, изражавајући изузетно задовољство због могућности да  управо Сењски Рудник, колевка индустријализације у Србији, буде домаћин једног научног скупа, што је изузетна новина у животу овог 160 година старог рудника. Окупљенима се потом обратио и Марко Вуковић, директор РМУ „РЕМБАС“,  упознајући присутне са овим рудником, једним од девет у саставу ЈП ПЕУ „Ресавица“. У име традиционалног организатора научних скупова у Деспотовцу, све присутне је поздравила и Санела Симић, директор Народне библиотеке „Ресавска школа“, и изразила задовољство због ширења научног скупа, како у погледу трајања, тако и у погледу  броја учесника и њихових радова.

авг
24

У холу основне школе „Деспот Срефан Високи“ одиграна позоришна представа „Солунци говоре

Сећања на славну српску историју

 

    Шести преображењски дан завршен је документарном  позоришном  представом „Солунци говоре“. Љубитељи позоришне уметности су са великим интересовањем одгледали овај изузетан позоришни пројекат.

   Редом млади и још неафирмисани глумци су на уметнички начин  поново оживели сећања на све српске родољубе који су несвакидашњим страдањима допринели победи у Великом рату.

   Документарна драма „Солунци говоре“ рађена је по тексту Антонија Ђурића, у режији Цисане Мурисидзе, а удруженим снагама реализовале су је Академија уметности из Београда и Академија умјетности из Бања Луке, чији студенти тумаче Ђурићеве јунаке. У овој надахнутој документарној драми  која подсећа на дешавања у Првом светском рату играју: Марија Ђајић, Иван Перковић и Данило Керкез из Бањалуке, као и Саша Симоновић, Стефан Ковачевић, Дарко Ивић и Срђа Бјелогрлић из Београда. 

  Представа „Солунци говоре“ уврштена је у званични програм обележавања стотину година од почетка Првог светског рата, а под  покровитељством је председника Републике Србије Томислава Николића и председника Републике Српске Милорада Додика. Свој благослов представи дао је патријарх српски господин  Иринеј.  Премијера представе „Солунци говоре“ одржана је 26. априла 2014. године, на сцени „Раша Плаовић“ Народног позоришта у Београду. Праизведба  текста „Солунци говоре“ са  великим успехом изведена је давне 1981. Године, такође  у Народном позоришту у Београду и током дугог трајања играна је преко 350 пута.