XXI дани преображења

авг
25

Одржан осамнаести научни скуп у Деспотовцу

   Први дан научног скупа донео је излагања пет учесника. С обзиром на то да је, као што је напоменуто, подтема скупа била „Српско средњовековно рударство“, већина радова била је посвећена овој теми, а првим даном скупа председавали су проф. др Волфганг Штајнингер и проф. др Гордана Јовановић. Ево приказа излагача и тема на првом дану научног скупа „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности“:

– Волфганг Штајнингер (Грац): Рукопис Закона о рудницима деспота Стефана Лазаревића као значајан доказ високе писмене културе позносредњовековне Србије

– Биљана Марковић (Београд):Правни и социјални положај становништва Новог Брдапрема Закону деспота Стефана

– Ранко Баришић (Београд): Рударски занат у светлу етнолошких истраживања

– Предраг Дилпарић (Београд): Детерминативни партиципи у Закону о рудницима деспота Стефана Лазаревића

– Марко Вуковић, Раденко Цвијетић, Александар Вукојанац (Ресавица): Сењски Рудник – почетак рударења.

На крају првог радног дана скупа приказан је промотивни филм о ЈП ПЕУ „Ресавица“.

   Наредна два дана учесници скупа су наставили свој рад у Народној библиотеци „Ресавска школа“. Учеснике и окупљену публику поздравила је Драгана Милутиновић Симић, заменик директора ове установе, изразивши им добродошлицу и искрене жеље за успешан рад. У суботу, 23. августа, на првој сесији скупа са општом темом „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности“, којом су председавале проф. др Јелка Ређеп и академик Злата Бојовић, своје радове изложили су:

– Јелка Ређеп (Нови Сад): Краљ Драгутин, грешник и покајник

– Гордана Јовановић, Александар Јаковљевић (Београд): Антропонимија са освртом и на топонимију у области Горња Ресава у првој половини XVI века

– Злата Бојовић (Београд): Српска средњовековна историја у старим дубровачким аналима

– Павле Драгичевић (Бањалука): Баштински посједи српских обласних господара

– Светлана Томин (Нови Сад): Дародавна активност у српском средњем веку (владарке и монахиње)

– Бранка Иванић (Београд): Предмети од сребра и бакра у остави из Манасије у збирци Народног музеја у Београду

– Марија Јеринић (Београд): Новац у остави из Манасије у збирци Народног музеја у Београду

– Марија Ђинђић (Београд): О преводу Житија деспота Стефана Лазаревића на савремени турски језик

– Владимир Поломац (Крагујевац): О правопису и језику двају аката о хиландарским међама из средине XV века.

 

        Истог дана, у суботу 23. августа, у холу Основне школе „Деспот Стефан Високи“ одржано је предавање под именом „Слово о ћирилици и идентитету“, које су одржали социолог проф. др Зоран Аврамовић, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања, и лингвисти проф. др Срето Танасић, директор Института за српски језик САНУ, и проф. др Милош Ковачевић са Филолошког факултета Универзитета у Београду.  У улози уводничара у ову тему нашла се мр Марина Спасојевић, сарадник Института за српски језик САНУ.

Они су у једноипочасовном предавању покушали осветлити феномен српске ћирилице, али и све проблеме са којима се ово национално писмо сусреће у условима постмодерног и постиндустријског света, у оштем процесу глобализације и дигиталне ере. Предавање је, поред остале бројне публике, окупило велики број просветних радника, посебно учитеља, као и професора српског језика и књижевности.

 

    Научним садржајима богат дан у Деспотовом граду завршен је представљањем зборника са прошлогодишњег научног скупа, који је одржан под називом „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности V“. Овај крунски догађај сваког научног скупа, који уобичајено уследи тачно годину дана касније, приближио нам је још једну сјајну књигу, сјајну по свом садржају, али и по графичким решењима и квалитету штампе, седамнаесту по реду у низу зборника радова са научних скупова у склопу Дана српскога духовног преображења.

   Част да представи зборник припала је проф. др Десанки Стаматовић, која је била оправдано одсутна, али је зато њено виђење појединих радова у зборнику публици пренела мр Марина Спасојевић,  док је преостале радове пиказала и на њихову вредност и значај указала проф. др Светлана Томин. Представљањем зборника, он је званично угледао светлост дана и тако постао доступан свим научним посленицима, научним и културним институцијама, али и широј публици, која из године у годину прати научни скуп као изузетност Дана српскога духовног преображења.

 

   Трећи дан одржавања скупа, недеља 24. август,  донео је још седам нових научних радова. Скупом су  у његовом последњем делу председавали др Станоје Бојанин и мр Павле Драгичевић. Ево имена излагача и назива радова учесника последње сесије овогодишњег научног скупа:

– Рада Стијовић (Београд): ПавлеИвићкаоисторичарјезика (поводомпетнаестогодишњицесмрти)

–  Станоје Бојанин (Београд): АмбралексредњовековнеСрбије

–  Мирјана Арежина (Бањалука): Дубровачки препјеви псалама у XVI вијеку

– Бранислав Цветковић (Јагодина): Трсатски реликвијар деспотице Барбаре Бранковић: порекло структуре

–  Миливоје Спасић (Београд): Свети Сава у епском виђењу владике Никанора Грујића и Јеле Спиридоновић Савић

– Михаило Шћепановић (Београд): Одгонетке скривених средњовековних топонима у ономастичком погледу Гордане Јовановић

– Марина Спасојевић (Београд): Елементи старокњижевног језика у преписци Милосава Здравковића Ресавца

Поменутим  темама завршен је овогодишњи научни скуп у Деспотовцу, а учесницима и домаћинима остао је осећај задовољства да је још један важан догађај за домаће хуманистичке науке завршен на најбољи начин.

 

 

 

 

TURISTIČKO - SPORTSKA ORGANIZACIJA

DESPOTOVAC