XXIII дани преображења

сеп
23

Свечано затворени 23. Дани српскога духовног преображења

            Овогодишњи Дани српскога духовног преображења завршени су на традиционалан начин: концерт КУД-а „Караџић“ из Лознице  обележио је  и ово великогоспоинско вече  у Деспотовцу.  На препуном тргу Деспота Стефана Лазаревића, на самом почетку свечаног затварања манифестације публици се обратио Ненад Јовановић, председник СО Деспотовац, који је том приликом, између осталог рекао:“Сасвим је  сигурно да ћемо у данима који долазе сређивати и препричавати утиске које смо стекли о програму овогодишње манифестације. Колико год да су сви наши укуси и културни прохтеви међусобно различити, организатор се потрудио да обухвати сву њихову различитост и шареноликост, али да  ни једног момента не изгуби златну  нит која нас води: нит која нас веже за име манифестације,  јединствене у Србији, нит националног духовног преображења,  чије дубоке значење за нас има заветни  карактер.

            Писало се и говорило о Деспотовцу и Манасији ових дана широм Србије. Писало се и говорило само по добру, што нас чини посебно срећним.  Све то  води  нас ка уверењу да чинимо ставри за опште добро, за национани интерес, за чување вредне прошлости као залога за бољу и сигурнију будућност наше деце.“

авг
28

Сјајно вече оперских арија

          Предпоследње вече 23. Дана српскога духовног преображења протекло је уз  популарне оперске песме и арије. На  градском тргу у Деспотовцу, оперски солисти, уз пратњу  клавира и гитаре, приредили су изузетно музичко вече.

            Публици су се представили: Војислав Спасић-тенор, Лидија Јевремовић-сопран, Милица Петровић - сопран, Марко Бранковић - тенор, Алекса Јевтић - тенор, Јелена Ивановић - клавир и Стефан Микић - гитара.   У једноипочасовном програму  изведен је богат и разноврстан репертоар: од италијанских и француских арија, преко популарних руских песама, до српских популарних мелодија различитих жанрова.

            У сјајној шесторки, која је одушевила бројну присутну публику је и Војислав Спасић – тенор.

авг
27

Прича о великој љубави

 

     Осмо вече овогодишње манифестације завршено је позоришном представом “ЛујзаМишић”, која је изведена у холу Основне школе “Деспот Стефан Високи”.

            По тексту аранђеловачког књижевника Саше Симоновића, представу је режирала Весна Станковић, глумица Југословенског драмског позоришта, која и тумачи улогу радијске новинарке, док насловну улогу игра Соња Јауковић, првакиња Народног позоришта. Аутор музике је Владимир Никић, а костима Ивана Гутеша.

            С  обзиром на то да је љубав између Живојина Мишића и младе Немице Лујзе Крикнер планула у Аранђеловцу, где је Лујзина породица имала летњиковац, протагонисти ове драме одлучили су да предпремијера буде одиграна управо под Букуљом. После учешћа на неколико летњих фестивала, београдска премијера ове представе најављена је за почетак октобра, у Битефтеатру.

авг
27

Књижевно вече са Енесом Халиловићем

    Осме вечери 23. Дана српскога духовног преображења у свечаној сали Народне библиотеке одржано је књижевно  вече са песником и писцем  Енесом Халиловићем. Књижевне вечери  су традиционални догађај у оквиру манифестације, који је и ове, као и предходних година, окупио љубитеље писане речи.

             Енес Халиловић (1977. Нови Пазар) је приповедач, песник, драмски писац, новинар, економиста и правник.

Основао је новинску агенцију Санапресс, књижевни часопис Сент и веб часопис за књижевни интервју Екерман.

Објавио је збирке поезије: “Средње слово” (1995), “Блудни парип” (2000), “Листови на води” (2007) и “Песме из болести и здравља” (2011), “Ломача” (изабране песме, 2012), збирке прича “Потомци одбијених просаца” (2004) и “Капиларне појаве” (2006), драме “Ин виво” (2004) и “Кемет” (2010) и роман “Еп о води” (2012).

   Приче, поезија и драме Енеса Халиловића објављене су у засебним књигама на енглеском, пољском, француском и македонском језику, а проза и поезија је превођена на енглески, немачки, шпански, француски, пољски, румунски, украјински, мађарски, словеначки, летонски, албански, македонски, грчки и каталонски језик.

авг
26

Легеде домаћег рока

    Седмо преображењско вече донело је Деспотовцу  концерт „Ју групе“, који је, према  очекивањима организатора манифестације, изазвао велико интересовање публике. По ко зна који пут у Данима преображења , Трг деспота Стефана Лазаревића био је испуњен у целости, укључујући и баште оближњих ресторана. Овај музички догађај привукао је,  не само домаћу, него и бројну публику из околних градова, која никако није хтела да пропусти прилику да ужива у наступу славног бенда.  Иако је међу присутнима доминирала малађа публика, било је и оних нешто старијих, који су расли уз песме „Ју групе“.

            „Ју групу“  су основали браћа Драги и Жика Јелић,  сада већ давне 1970. године. Име групе су изабрали обожаваоци  на једном од првих концерата у Београду, а за рођендан групе је одабран 29. новембар, тадашњи Дан републике, који  су сваке године прослављали концертом у  београдском Дому синдиката. Већ наредна година доноси велики број концерата и раст популарности, као и снимање 14 песама за Радио Београд. Осим широм некадашње, „велике“  Југославије,  почињу да одржавају концерте и у иностранству, а  број хитова расте, сви тиражи винил плоча, као тадашњих носача звука, бивају распродати невероватном брзином. У току 1977. године одлазе на турнеју по Совјетском Савезу, коју чини низ од преко 60 концерата. На албуму „Само напред“ из 1979. године гости су им  Лаза Ристовски, Беби Дол и Слађана Милошевић.

авг
26

Приче са извора

         Шесте вечери овогодишње манифестације, на Тргу деспота Стефана у Деспoтовцу, одржан је концерт бенда „Стоикс“ и Дулета Ресавца, а специјални гости на концерту су били Аца Пејчић (кавал и сопран саксофон), Бобан Станишић (удараљке) и Горан Стојадиновић Ранго (хармоника). Присутна публика на деспотовачком тргу, могла је премијерно да чује  песме са новог албума Дулета Ресавсца „Приче са извора“ у издању ПГП РТС.

 Александар Аца Стојић, члан бенда,  може се рећи, нови је балкански   мајстор на гитари и као такав ће сигурно дуго година пленити пажњу публике, као оне из џез и фјужн окружења, тако и  оне која је поборник класичног, као и етно звука.  Овај магистар  класичне гитаре  успешно је интегрисао три стила и три звука у свирању - џез, класику и темпераментни етнос Балкана, те  је произвео крајње оригиналан стил оличен у његовом сопственом музичком изразу.

            Поред њих, синоћ су наступали и  Иван Алексијевић из Панчева (клавијатуре), иначе члан  Џез оркестра  РТС-a,  као и Саша Ранковић из Крагујевца (бубањ) и  Јован Јовановић из Параћина (бас).

авг
26

Прваци света и у Деспотовцу

Шесто вече је холу основне школе у Деспотовцу за све љубитеље седме уметности  приказан филм „Бићемо прваци света“ . Публика је у великом броју дошла да у условима сличним оним у правом биоскопу  одгледа ово изванредно остварење чувеног режисера Дарка Бајића.

Након филма публици  се обратио и сам режисер Дарко Бајић, који је заједно са двојицом глумаца дошао у Деспотовац, и то директно са Филмског фестивала у Нишу.

            Наш прослављени режисер се најпре захвалио публици и организатору због позива да филм буде приказан на Данима српскога духовног преображења,  а затим и говорио о свом остварењу: „Пошто видим да овде вечерас има много  младих, уз све поштовање према старијима, ја бих пожелео младима да сањају, као што су и јунаци овог филма сањали, као што су и њихови очеви сањали да постану прваци света. Сигуран сам у генерације које долазе,  сигуран сам да ће волети ову земљу и  прославити је  широм света. Српски филм са  новим, младим генерацијама заиста на најбољи начин представља Србију у свету,  где је српски филм  изузетно познат и цењен. О томе говори и податак да  је за две године српски филм  био на преко 340 филмских фестивала и освојио 260 награда.  Сатисфакција за сав труд и рад је  бројна, задовољна публика, као и награда коју смо освојили у Пули, где је девет хиљада људи оценило филм са највећом оценом у историји Пулског фестивала.

авг
26

Концерт за све генерације

Пето вече овогодишње манифестацијне завршено је концертом групе „Легенде“.Овај концерт је на градском тргу у Деспотовцу окупио велики број људи готово свих генерација. Бројна публика уживала је у хитовима ове групе.

            Група “Легенде” основана је у Београду 1988. године, када и објављује свој први албум. Прва концертна сезона групе почела је на Богојављање, 19. јануара 1995. године, концертом у београдском Сава центру и до фебруара 2015. године одржано је 54  концерата у истој дворани. Традиција се наставља, и свака нова концертна сезона започиње  концертом у Сава центру, затим група “Легенде” наставља са турнејом по градовима широм Србије, региона и иностранства. До данас  је група “Легенде”  одржала преко хиљаду и осамсто концерата у Србији, Црној Гори, Македонији, Босни и Херцеговини, Мађарској, Пољској, Кипру, Шведској, Словенији, Швајцарској, Аустрији, Канади, Немачкој, Аустралији, САД,  Русији и Француској.

            Група “Легенде” 2012. године слави велики јубилеј, обележава 25 година постојања и успешног рада и тај значајан јубилеј је прославила тако што је својој верној публици приредила величанствене концерте у Сава центру 4. и 14. фебруара 2012. године.

            Крајем 2012.године издавачка кућа ПГП РТС објављује троструки албум групе Легенде под називом „Трилогија“, са 59 одабраних најлепших песама, као посебно музичко издање и признање групи Легенде за изузетан дугогодишњи рад и сарадњу. Издање је због великог интересовања поштоваоца групе допуњено новим тиражом крајем 2013.године.

авг
26

ХРОНИКА НАУЧНОГ СКУПА СРЕДЊИ ВЕК У СРПСКОЈ НАУЦИ, ИСТОРИЈИ, КЊИЖЕВНОСТИ И УМЕТНОСТИ VII

(Народна библиотека „Ресавска школа“, Деспотовац, 22. и 23. август 2015. године)

 

     Дана 22. и 23. августа 2015. године у Народној библиотеци „Ресавска школа“ у Деспотовцу настављена је једна лепа традиција. У оквиру 23. по реду Дана српскога духовног преображења одржан је 19. научни скуп под називом Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VII. По седми пут скуп обједињује тема средњег века, а један број радова био је посвећен подтеми Значај Дубровника за српску историју, културу и књижевност.

    Скуп је отворила директорка Народне библиотеке Санела Симић, која је истакла да традиција одржавања научног скупа Дане српскога духовног преображења одваја од сличних манифестација. Проф. др Гордана Јовановић, након речи захвалности организаторима скупа, одала је пошту Драгољубу Вељковићу и Јелки Ређеп, члановима Програмског савета који више нису са нама.  Према њеним речима, научни скуп је звезда манифестације, а сваке године, без прекида, прати га и зборник.