XXIII дани преображења

авг
26

ХРОНИКА НАУЧНОГ СКУПА СРЕДЊИ ВЕК У СРПСКОЈ НАУЦИ, ИСТОРИЈИ, КЊИЖЕВНОСТИ И УМЕТНОСТИ VII

(Народна библиотека „Ресавска школа“, Деспотовац, 22. и 23. август 2015. године)

 

     Дана 22. и 23. августа 2015. године у Народној библиотеци „Ресавска школа“ у Деспотовцу настављена је једна лепа традиција. У оквиру 23. по реду Дана српскога духовног преображења одржан је 19. научни скуп под називом Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VII. По седми пут скуп обједињује тема средњег века, а један број радова био је посвећен подтеми Значај Дубровника за српску историју, културу и књижевност.

    Скуп је отворила директорка Народне библиотеке Санела Симић, која је истакла да традиција одржавања научног скупа Дане српскога духовног преображења одваја од сличних манифестација. Проф. др Гордана Јовановић, након речи захвалности организаторима скупа, одала је пошту Драгољубу Вељковићу и Јелки Ређеп, члановима Програмског савета који више нису са нама.  Према њеним речима, научни скуп је звезда манифестације, а сваке године, без прекида, прати га и зборник.

 

    На скупу је изложено 20 реферата. Првог дана одржане су две сесије. На првој су председавале проф. др Љиљана Јухус Георгиевска и проф. др. Светлана Томин, а представљено је 7 радова. Након кратке паузе, отпочела је друга сесија, посвећена значају Дубровника у српској историји, култури и књижевности. Њоме су председавали проф. др Радивој Радић и проф. др Гордана Јовановић. На њој је прочитано шест реферата. У недељу 23. августа публика је била у прилици да чује пет реферата, а сесијом су председавале проф. др Рада Стијовић и проф. др Мирјана Бошков.

    Првог дана одржана је и промоција зборника са прошлогодишњег скупа. Зборник са 22. по реду Дана српскога духовног преображења под називом Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VIпредставили су проф. др Десанка Стаматовић, проф. др Рада Стијовић и Томица Симић.

    По други пут у оквиру скупа одржан је округли сто на једну актуелну тему. Овог пута на тему „Значај медијске писмености у савременом друштву“ говорили су проф. др Мирко Милетић, проф. др Зоран Јевтовић и доц. др Марко Ђорђевић. Модератор је био Александар Аврамовић.

   Прву сесију начуног скупа отворио је рад посвећен драгој колегиници која није више његов препознатљиви део. Светлана Томин прочитала је топао рад „Професорка Јелка Ређеп – четрдесет година научног рада и великог доприноса медијевистици“. Радови Љиљане Јухус Георгиевске „Видови финализовања житијиних дела у српској књижевности 13. и првих деценија 14. века“ и Данијела Дојчиновића „Жанр житија – теоријски проблеми“ дотакли су се важних и још неразрешених питања везаних за жанр житија. Средњи век у српској историји публици су дочарали радови Александра Крстића „Улога и место тврђаве Голубац у војно-административном систему на јужној граници Угарске током 14. века“, Владете Петровића „Српско средњовековно грађанство у историографији“ и Милоша Ивановића „Властела у Житију деспота Стефана Лазаревића Константина Филозофа“. Посебно интересовање изазвао је рад Ирене Цвијановић „Српски градови и обичаји у средњовековним арапским путописима“.

    Подтему Значај Дуборвника за српску историју, културу и књижевност отворила су два лингвистичка рада: рад Слободана Реметића „Језик Дубровника кроз векове“ и Зорке Кашић „Савремени језички показатељи дуготрајног културног утицаја Дубровника на рурално залеђе“. Са различитим аспектима улоге Дубровника у српској култури и књижевности упознали су нас и радови Радивоја Радића „Византија и Дубровник“, Злате Бојовић „Дубровник у српској књижевности“ и Бојана Ђорђевића „Дубровачки архив и његов значај за проучавање српске историје и културе“. О једном српском научном посленику који се интересовао и за историју Дубровника говорила је Мирјана Арежина у раду „Владимир Ћоровић и Дубровник“.

   Други дан обележила су два рада инспирисана радом проф. др Гордане Јовановић: рад Марије Ђинђић „Значај дела Емерхалиса за проучавање Ангорске битке“ и Александра Јаковљевића „`Јаничарове успомене` Константина Михаиловића и османски наративни извори“. Вредан допринос историји српске књижевности и културе је рад Мирјане Бошков „Како је радио Гаврил Тројичанин – према компаративном текстолошком разматрању Врхобрезничког хронографа“. Нов приступ старој теми је рад Предрага Дилпарића „Аκριβεια у Животу Стефана Константина Философа“. Рад Наташе Вуловић „Топоси ђаволовог обитавања: средњовековна књижевност и српска фразеологија“ повезао је старе апокрифне текстове за изразима који су и данас актуелни.

   Седми по реду скуп Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности унео је светлост знања и духовног преображења у срца учесника и публике, а тај пламен биће залога да ће се ова лепа и вредна традиција и даље наставити.

                                                                                                                                                                                                                                      Јелена Павловић

 

 

 

TURISTIČKO - SPORTSKA ORGANIZACIJA

DESPOTOVAC