ВЕСТИ

ЧЕЛИЧНЕ РАТНИЦЕ У РЕСАВИЦИ

  Дешавања у оквиру 26-их Дана српског духовног преображења на тренутак су из Деспотовца била премештена у Ресавицу. У сали Дома културе у Ресавици публика је била у прилици да погледа филмску пројекцију „Челичне ратнице“. Ауторка филма Јелена Мила желела је да овом монодрамом приближи већ познате, али не тако широко знане чињенице о женама ратницима и добровољцима у току Првог светског рата и готово свих ратова који су захватили наш народ пре и после њега. На основу живих сведочења, оригиналних записа, аутентичних изјава и одломака из биографија управо ратница које су представљене у филму, успешно је гледаоцима приближена свака од њих петнаест - Надежда Петровић, Милунка Савић, Василија Вукотић, Флора Сандс, Антонија Јаворник и друге храбре и одважне жене које су се бориле, помагале и жртвовале у многим ратовима.

ДВА ВЕКА ОД ПРВОГ ИЗДАЊА “ВУКОВОГ СРПСКОГ РЈЕЧНИКА” ИЛИ КАКО НАМ ЈЕ ВУК ПРЕ ДВА ВЕКА РАЗВЕЗАО ЈЕЗИКЕ

  Како се 26. Дани српскога духовног преображења у Деспотовцу одржавају у години када се на нивоу државе обележава шест векова од завршетка Манасије, овај догађај био је згодна прилика да се читалачка публика подсети и да је од издавања првог Вуковог Српског рјечника прошло две стотине година. О овој теми говориле су, кроз три тематски разноврсна предавања, професорке др Рада Стијовић, др Марина Спасојевић и др Наташа Вуловић.

 Професорка Рада Стијовић је своје излагање “Српски рјечник истолкован немачким и латинским речима Вука Стефановића Караџића” започела реченицама које показују значај тог првог издања. “Ово дело значајно је пре свега због тога што је Вук у њему извео своју револуционарну језичку и правописну реформу. Поставио је народни језик у основицу књижевног језика и спровео фонолошки правопис, по коме сваком гласу одговара једно слово”, казала је она.  Рјечник из 1818. године је камен темељац Вуковој језичкој револуцији. Радикално је раскрстио са дотадашњим књижевно-језичким наслеђем. Према речима др Стијовић, последњих година има све више оних који замерају Вуковој револуцији. Иако идеја о писању на народном језику није потекла једино од Вука, многи су пре њега то исто покушавали, чини се да је Вук највише истрајао у тој идеји, без обзира што је тај пут био трновит. Поставља се, тврди професорка, питање: „Да ли нам је Вукова револуција била неопходна?“ Каже да је Вукова реформа, без обзира што се сумњало да ће то осиромашити језик, донела више користи него штете. Корист је у томе што је лак за савладавање али и што отвара пут према народној поезији која нас је одржала кроз векове. Говорећи о Рјечнику, професорка истиче да је он био и први дијалекатски речник јер је у њему смештен говор Вуковог родног Тршића и нешто мало речи изван њега. Верује да Рјечник доноси лексику сеоске средине. Када се појавио, наишао је на негодовање због две ствари. Најпре зато што је користио латинично “јота” а потом и због многобројних скарадних израза. Осим што је допринео лакшем учењу и говорењу свог језика, Вук је допринео и ширењу српске културе. “Његовом заслугом се тадашња културна Европа упознала са српском народном културом и научила да цени борбу Срба за слободу од Турака. Описао је живот и обичаје Срба заокружујући тиме сведочење о свом народу. И на крају, све је то доступније Србима захваљујући томе што је на пиједестал ставио српски народни језик који је представио баш у том првом издању из 1818. године”, наводи у закључку свог излагања професорка Стијовић.

НАУЧНИ СКУП ЗАВРШЕН У ДУХУ ЈУБИЛЕЈА ШЕСТ ВЕКОВА МАНАСИЈЕ

   Другог дана научног скупа “Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности”, у свечаној сали Народне библиотеке “Ресавска школа” у Деспотовцу, настављена су излагања учесника. Ове године, већина радова посвећена је деспоту Стефану Лазаревићу и његовој јединственој задужбини Манасији. Према речима Његове светости патријарха српског Иринеја, у беседи на Светој литуригији петог августа у Манасији, она је “испуњено Стефаново обећање оцу, да ће изградити још лепши и већ храм од његове Раванице”. Сесијама завршног дана овог значајног научног скупа председавале су професорке Гордана Томовић и Гордана Јовановић.

   Прво излагање историчара уметности др Бранислава Цветковића заокупило је пажњу присутних јер се аутор у раду, под називом “Госпођа Јелача од Галате, анепсеја цару Мануилу: постоји ли портрет жене деспота Стефана Лазаревића?“, кроз примере на  фрескама бави значајним питањем - да ли је негде насликан портрет жене деспота Стефана Лазаревића. У другом презентованом реферату, раду Милоша Ивановића, “Стефан Лазаревић у култним списима о кнезу Лазару”, аутор, на основу извора из тог времена, покушава да открије колико често и на који начин се помиње деспот Стефан Лазаревић у списима о свом оцу. Током рада, аутор је објаснио да о овој теми има веома мало података и да је велики број описа дао патријарх српски Данило III.

ПОЕЗИЈА СА МИРИСОМ ХЕРЦЕГОВИНЕ МИЛОВАНА РУКОМ ЖЕНЕ

   Трећи дан манифестације Дани српскога духовног преображења у Деспотовцу завршен је у песничком духу. Многобројној читалачкој публици у сали Народне библиотеке „Ресавска школа“, оној која је одрастала уз његове песме и оној која ће их тек читати, о свом раду и песничком делу, говорио је један од најзначајнијих југословенских писаца - Перо Зубац.

  Модератор догађаја, Александар Аврамовић, пишчев близак пријатељ из времена када су заједно радили на Радио-телевизији Београд, овај несвакидашњи књижевни догађај започео је чињеницом да је Перо Зубац аутентични настављач Алексе Шантића. Каже да све што је Перо написао носи херцеговачки призвук и мирис, што је од посебног значаја када се обележава 140 година од Шантићевог рођења. Зубац је, објашњавајући контекст настанка "Песме о Алекси Шантићу", рекао да је она писана у миру, али да је пророчки најавила ратно време. Публика је потом запловила у стихове посвећене овом великом књижевнику: „Из сталних сфера, из бескраја, Алекса се враћа из рајa, има ли иког у часе сретне, с добром на лицу, с душом да сретне? Пролази Алекса сав од свијетлости, а никог свога Боже опрости”. Како се родна груда не заборавља и после ратног вихора који је донео тугу и бол и остварио најцрње слутње из поменуте песме, Зубац поново пише стихове овај пут “Повратак Мостару”, из које је произишла и једна збирка. „Ево се Мостару враћам, старији од Хајрудина, са мном су избегла браћа и горка наша судбина...” Перо Зубац је тек прошле године успео да се, како Аврамовић каже, врати свом Мостару, где је добио награду Алексе Шантића.

 

КУЋА КАО АЛЕГОРИЈА ЖИВОТА У СТВАРАЛАШТВУ ВЛАТКЕ МИЛЕНКОВИЋ

   Научни скуп, предавање и промоција књига о Манасији претходили су ликовним моментима који су, трећег дана, очекивали бројну публику. Најпре изложба слика са Ликовне колоније „Ресава 2018“ у Манастирској воденици а потом и изложба слика Влатке Миленковић у холу Центра за културу „Свети Стефан, деспот српски“.

  На ликовној изложби Влатке Миленковић, дипломираном сценографу на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду и члана бројних професионалних удружења у области свог стваралаштва, окупљеним љубитељима ликовне уметности најпре се обратила Оливера Вукотић, историчарка уметности и кустос Улусове галерије у Београду. Госпођа Вукотић отворила је изложбу речима: „Влатка Миленковић је неко ко ослушкује своје унутрашње импулсе али такође и енергију поднебља у којем је рођена. Као сваки сензибилни стваралац ослушкује све што је окружује у времену и тренутку у којем она ствара. Она се увек позивала на своје окружење, духовно наслеђе, Манасију, своје родно поднебље и све оно што је утицало на њено одрастање, а утицали су и сами гени које носи“. Након својих импресија о самом аутору, осврнула се и на ауторкин рад, изложбу која носи назив „Моје село“. Објаснила је да овакав назив изложбе не би требало да асоцира на географску одредницу већ да ауторка у свим радовима говори о селу као постојбини, метафори живота, једној опомени о континуитету изумирања села код нас. Наставила је: „Ови радови у средишту интересовања имају кућу, кућу као алегорију живота која осваја свако платно, некад стамена, некад у вихору ветрова, преноси оно што у суштини и јесте живот“.

 

 

 

TURISTIČKO - SPORTSKA ORGANIZACIJA

DESPOTOVAC