ВЕСТИ

КИШНИ КОНЦЕРТ ВЛАТКА СТЕФАНОВСКОГ

   По тарадицији преображењских вечери а у окриљу Деспотовог трга, Деспотовчани али и многобројни гости, навикли су да уживају у увек пажљиво бираном и надасве високо квалитетном културно-уметничком програму.

  Гости друге преображењске вечери били су Влатко Стефановски Трио. Деспотовачка публика је већ више пута показала да јој кишни временски услови не представљају проблем да ужива у изванредним наступима врсних уметника. Специфичан ритам македонских традиционалних песама и јединственост која карактерише опус Влатка Стефановског, разгалила је присутне поштоваоце његовог рада, који су имали прилику да уживо чују непролазне нумере попут „Јовано, Јованке“, „Македонско девојче“, „Чукни во дрво“, „Чувам ноћ од будних“, „Као какао“, „Учи ме мајко, карај ме“ и многе друге.

   И сам музичар је био препун позитивних утисака:„ја сам захвалан што су ови људи под кишобранима сат и по остали да нас гледају и слушају и управо због тога сам морално обавезан да им дам и да им понудим све што умем и знам по овим временским условима. Верујем да ћемо опет убрзо доћи по неком финијем времену да се обратимо публици у Деспотовцу, јер је била фантастична.“

   Уметник је истакао да се први пут налази у Деспотовцу и самим тим први пут на манифестацији „Дани српскога духовног преображења“ и истакао да верује у преображење у духовном смислу и да нам је свима потребно преображење на путу ка духовности, на путу ка сопственој спознаји. Влатко Стефановски најавио је и излазак новог албума кроз месец дана, на коме ће се први пут појавити сам а на коме ће се наћи већ познате али и потпуно нове нумере, међу којима и једна српска. Музичар није желео да нам открије о којој се нумери ради али нам је открио назив новог албума – Мајчин јазик односно Матерњи језик.

 

СЛИКА ВРЕДИ ХИЉАДУ РЕЧИ

   У вечерњим сатима, галерију Центра за културу „Свети Стефан, деспот српски“, испунило је мноштво посетилаца, ликовних уметника и љубитеља сликарства, поводом ретроспективне изложбе ликовне колоније „Ресава 1993-2017“. Четврт је века Дана српскога духовног преображења али и четврт века преданог рада наших, широко признатих уметника, који су свој рад, своју вољу, идеју, вештине и пре свега љубав, уткали у сваки дан ове манифестације. Могло би се рећи да је из године у годину њихова мисија све захтевнија и одговорнија али је њихов задатак несумњиво јасан а то је да савршенство свога рада наставе да увек боје новим бојама.

  Изложбу је отворио проф. Слободан Штетић, указујући на далекосежни значај ове ликовне колоније, на мноштво радова произишлих из њеног одржавања које треба пажљиво пописати и утврдити где се налазе јер је у данашње време мало таквих колонија, таквог богатства и разноликости. Указујући на све „искривљене“ вредности данашњице, на пороке и средства масовног контролисања људских мисли и делања, поготово страних утицаја, истакао је да, оно што је раритет садашњег доба и оно што јесте права, исконска вредност, налази се и лежи управо ту, у Србији, у њеним задужбинама, од којих је једна и јединствена, византијско плава Манасија.

  Како, у овом случају, слика заиста вреди више од речи, посетиоци су у пријатном амбијенту Центра за културу имали прилику да се подсете једног дела уметничких радова, двадесет и пет година дуге традиције ликовне колоније „Ресава“.

Приредила:

Александра Стојановић

 

СРЕДЊИ ВЕК - НЕПРЕСУШАН ИЗВОР

    Збрајање богатстава једног народа сеже дубоко у прошлост, од самог његовог зачетка и свака етапа његовог пута кроз историју својеврсна је ризница сазнања. Наш народни идентитет и срж постојања најпрецизније објашњава средњовековна оставштина, обиљем података, материјалних и писаних споменика културе, те је други дан манифестације, већ традиционално започео научним скупом „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности IX“, у свечаној сали Народне библиотеке „Ресавска школа“.

    Првом сесијом скупа је председавао проф. др Радивој Радић, а велики број учесника имао је прилику да послуша пет изванредних излагања, учествује у дискусији и размени своја сазнања.

   Проф. др Гордана Јовановић, професор Филолошког факултета у пензији и дугогодишњи сарадник Института за српски језик, поднела је реферат са насловом О натписима на фрескама у централном кубету манастира Ресава (Манасија). Врло студиозно и са мноштвом детаља, истакла је управо српски начин писања на фескама, језичке карактеристике и специфично писање појединих знакова, који указују на корене рашке школе.

   Историчар уметности др Бранислав Цветковић, из Завичајног музеја у Јагодини, провео је учеснике скупа кроз светске светиње у којима се могу наћи и препознати ликови српских владара, а посебно акценат је стављен на портрет деспота Стефана Лазаревића, на Птујској Гори и налажење Деспотовог лика на икони Богородице Заштитнице на олтару цркве.

   Упознавање са представама обедовања и трпезног посуђа на фрескама манастира Манасије приредила је мр Бранка Иванић, саветник у Народном музеју у Београду, износећи бројне специфичности, од врсте, облика и порекла посуђа, па све до обичаја понашања за средњовековном трпезом.

 

ОД ИДЕЈЕ ДО ЧЕТВРТВЕКА ТРАЈАЊА

    Свака идеја без довољно љубави, воље, одрицања, труда, остаје само замисао изгубљена у ваздуху. Али када идеја поседује и добар тим реализатора онда њено остварење извесно подразумева и трајање. Ко су идејни творци Дана српскога духовног преображења и колико труда изискује већ четврт века одржавања, посетиоци су имали прилику да чују на трибини  под називом „25. година Дана српскога духовног преображења – доприноси и будућност“, одржаној првог дана манифестације у Народној библиотеци „Ресавска школа“ у Деспоровцу.

   Присутне је, на самом почетку, поздравила директор библиотеке Санела Симић, изразивши посебну жељу да ово буду тек првих четврт века трајања Дана : „Откад се налазим на месту директора библиотеке, сваки догађај у овој свечаној сали сам започињала управо на овакав начин, али без обзира на то што сам изговорила исте речи, оне вечерас имају потпуно другачије значење, једно посебно, другачије значење добродошлице свима вама, који сте вечерас овде и који сте, заједно са нама, организаторима 25. Дана српскога духовног преображења окупили да се, поводом овог јубилеја, који почиње управо овог дивног преображењског дана, подсетимо претходне 24 године Дана српскога духовног преображења и свега онога што је чинило ту једну изузетну манифестацију у овом делу Србије, али манифестацију, која није красила и није се издвајала само у Горњој Ресави и Поморављу, него се за њу чуло и много даље, на радост свих оних који су икада учествовали у њој, у њеној припреми, у њеној реализацији, и често и ван граница ове наше лепе земље.“  

РЕСАВСКА ШКОЛА ИСТОРИЈЕ СРПСКЕ КУЛТУРЕ

ДЕСПОТОВАЦ, 22–26. АВГУСТ 2017. ГОДИНЕ

Организатор
Народна библиотека „Ресавска школа” Деспотовац

Распоред предавања

Уторак, 22. август 2017. године

10.00 часова – проф. др Сузана Рајић (Београд): „Народ и власт у Србији у 19. веку”
12.30 часова – Дејан Ристић (Београд): „Кућа несагоривих речи” – историја Народне библиотеке Србије

Среда, 23. август 2017. године

10.00 часова – академик Злата Бојовић (Београд): „Иво Андрић – поводом 125. годишњице рођења: тематски кругови Андрићеве прозе”
12.30 часова – проф. др Александар Милановић (Београд): „Српски језик од Кулина бана”

Четвртак, 24. август 2017. године

10.00 часова - проф. др Софија Милорадовић (Београд): „Народни живот и његов језички израз – значај и именовање времена у традиционалном начину живота”
12.30 часова – др Бранислав Цветковић (Јагодина): „Слика и реч у средњем веку – примери из српске баштине”