ВЕСТИ

МЛАДОСТ КОЈА НАСТАВЉА ДЕСПОТОВАЧКУ УМЕТНИЧКУ ТРАДИЦИЈУ

  У архаичном амбијенту древне Манастирске воденице у Деспотовцу, сведока већ многих успешно одржаних изложби посвећених Данима српскога духовног преображења, одржана је ликовна колонија “Ресава 2018”. Посетиоцима су представљена дела петнаест академских сликара и професора и двадесетпет завичајних уметника, чланова Удружења ликовних уметника “Манасија” из Деспотовца. Уметнички ствараоци, које је окупила ова колонија по 26. пут, провели су јулску недељу у Горњој Ресави радећи на својим делима. Ову тематски врло разноврсну изложбу, пригодним речима, отворио је селектор професор Слободан Штетић.

  “Разноликост уметника је највећа вредност овогодишњег сазива и представља сликаре, графичаре, графичке дизајнере, а по први пут и једног вајара. Домаћини су се потрудили да сликарима из Деспотовца омогуће равноправни рад у колонији са уметницима, гостима из читаве Србије”, истакао је професор Штетић и додао да би било добро да се завичајним сликарима направи један заједнички атеље у коме би они и убудуће могли да стварају.

РЕСАВА КАО ЧУДО И НЕБЕСКА МАНАСИЈА НА ЗЕМЉИ

  У наставку програма другог дана манифестације, одржано је предавање професора др Оливера Томића „Ресава као чудо српског средњег века“ у оквиру којег су представљене и две књиге посвећене храму културе нашег краја - манастиру Манасији.

  Присутним гостима се најпре обратила директорка библиотеке “Ресавска школа” Санела Симић објашњавајући да иза настанка ових дела стоји читав тим људи који су дали значајан допринос њиховом обелодањивају. Посебно се захвалила господину и госпођи Гонцић. “Књиге су наменски рађене за велики јубилеј, шест векова Манасије. До сада нису биле у  контакту са читаоцима, посебно је тај тираж чуван за овај дан”, нагласила је директорка Симић.

КАПИТАЛНО ДЕЛО ИЗ 1928. ГОДИНЕ

Прва књига представља репринт издање књиге о Манасији из 1928. године чији је покровитељ био Михајло Пупин и која је објављена као пета књига у серији “Српски споменици”. О књизи је публици говорила др Злата Бојовић. Истакла је да је књига настала када је Народни музеј желео да обележи пет векова од смрти Стефана Лазаревића и да је тадашњи директор Петковић сматрао да то дело треба да буде књига, не о деспоту, већ о његовом најзначајнијем делу манастиру Манасији: “Тако је настала прва и до данас, по општем суду историчара уметности, у многоме непревазиђена књига „Манастир Манасија””. Колико је ова књига значајна, сведочи и то што је, према речима професорке Бојовић, окупила највеће стручњаке својих области - историчара Станоја Станојевића, архитекту Ђурђа Бошковића и познаваоца фреско сликарства Лазара Мирковића.

“Гледајући и читајући овакву садржину, богату и озбиљно урађену, можемо само да кажемо да је ова књига о Ресави, будући да је сада веома ретка, недостајала нашој култури. С тога смо захвални библиотеци “Ресавска школа” што је ову књигу репринтом оживела као свој дар прослави тако значајног јубилеја”, са пуно захвалности изнела је у закључку представљања овог издања др Злата Бојовић.

ДЕСПОТ И МАНАСИЈА - ЦЕНТРАЛНЕ ТЕМЕ ПРВОГ ДАНА НАУЧНОГ СКУПА

   Научни скуп “Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности” је централни догађај у оквиру Дана српскога духовног преображења. Сваке године окупља велики број проучавалаца средњег века који, у току два дана колико траје, академској, али и широј јавности, рефератима представљају закључке својих излагања.

  Тако је било и првог дана који је посвећен великом јубилеју од националног значаја - шест векова од завршетка изградње манастира Манасије, па су и говори предавача били усклађени са темом - о манастиру и времену деспота Стефана Лазаревића. Скупом су председавали професори др Злата Бојовић и др Томислав Јовановић. Као што је и очекивано, научни скуп је почео рефератом о Манасији. Реч је о излагању “Замисао утемељења и одбране манастира Ресаве и могуће етапе градње”, ауторки Гордане Симић и Светлане Вукадиновић, које потписију и монографију о Манасији објављеној у издању Завода за заштиту споменика културе као допринос поменутом јубилеју. У свом излагању ауторке образлажу какву је намеру имао деспот Стефан за изградњу Манасије, које зидине су му биле узор и како је, према претпоставкама, изгледала изградња по етапама.

ПРИЈАТЕЉСТВО КОЈЕ ЈЕ НАДЖИВЕЛО РАТ

  У сумрак другог дана манифестације, рефлектори се полако гасе, жамор публике се стишава а на сцену одлучно ступају два великана, култне личности богате историје српског народа  – војвода Живојин Мишић и војвода Степа Степановић. Глумци Народног позоришта из Београда, Бошко Пулетић и Лепомир Ивковић, толико су верно оживели ликове које тумаче, да су гледаоци већ у наредном тренутку имали утисак да су се нашли у тадашњој Краљевини Србији, на чувени Видовдан 1914. године, када је атентат на аустроугарског престолонаследника принца Фердинанда одредио даљи ток историје а самим тим и судбину Србије. Пријатељски поздрав двојице великана на сцени, поновно бљештавило рефлектора, громогласан аплауз публике – почиње „Време части и поноса“.

  Топлу људску причу о пријатељству, које опстаје у најтежим животним искушењима, добу тешких страдања и личног херојства инспирисаног патриотизмом, потписује Мића Живојиновић. Представа је настала као адаптација на његову ауторску књигу „Живот преточен у памћење“ и хронолошки прати развој дубоког личног и ратног пријатељства двојице горостаса српске историје војводе Живојина Мишића и војводе Степе Степановића. Хронолошки и хируршки прецизно, режисер нас вешто води кроз историјска збивања током Првог светског рата почевши од атентата у Сарајеву, преко битака на Церу и Колубари, голготе народа и војске током повлачења преко Албаније, све до пробоја солунског фронта, ослобођења поробљене домовине и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Краљевине Југославије.

ТИШИНА МОНАХА У ГАЛЕРИЈИ ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ

  Другог дана 26-е по реду манифестације Дана српског духовног преображења, након представљања зборника са Научног скупа „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности IX“ које је одржано у Народној библиотеци „Ресавска школа“, публика је имала прилику да у Галерији Центра за културу „Свети Стефан, деспот српски“ присуствује изложби академског скулптора Велимира Каравелића. У име домаћина, господин Слободан Штетић је изразио захвалност што се по први пут у оквиру Дана српског духовног преображења организује изложба скулптура и изразио задовољство да се већ богат фонд Центра за културу општине Деспотовац обогаћује, не само сликама и цртежима већ и структурама у камену.

  Изложбу је отворио господин Душан Миловановић, историчар уметности, који се како публици, тако и домаћинима, обратио честиткама за јубилеј 600 година Манастира Манасије, а затим живописним метафорама приближио крај у којем је аутор рођен – Метохију. Осврнуо се и на сама вајарска дела и основну тему ове изложбе: „Дела из основне теме посвећена монасима и монахињама названа су „Тишина“. Блистају, исијавају, опчињавају лепотом довршености. Уловљени су у усредсређености и оном карактеристичном исихазмичном ставу срдачне молитве која гласи „Исусе Христе, сине Божији, помилуј ме грешног“ када се човек благо повија напред. Тај покрет, тај готово физички њихов сусрет са душом, постигао је на величанствен начин наш вајар Велимир Каравелић.“

 

 

 

TURISTIČKO - SPORTSKA ORGANIZACIJA

DESPOTOVAC