ВЕСТИ

Графика као животни пут Бојана Оташевића

У галерији Центра за културу „Свети Стефан, деспот српски“, у суботу, 20. августа отворена је изложба графика Бојана Оташевића. Изложбу је отворила Оливера Вукотић, ликовни критичар:

„Бојана Оташевића познајем нешто више од двадесет година, од студентских дана, и од тада до данас пратим његов рад. Заједно са мојим колегама историчарима уметности могла бих да констатујем да је Бојан Оташевић једна јака и аутентична уметничка личност која има свој карактеристичан опус. Бојан је 1997. године имао своју прву самосталну изложбу, а од тада до данас је имао велики број значајних самосталних изложби. Он је један вредан стваралац, уметник истраживач, посвећеник свога посла, неко ко се искрено предаје уметничком делу. Он је завршио ликовну академију, графички одсек, међутим, као и што сами можете да видите на изложеним радовима, он ради графике, слике, цртеже… То се нарочито може видети на овим цртежима, који су данас пред нама, јер су у питању графички листови изведени у техникама суве игле и алграфије. Кад посматрате Бојанове слике, оне су експлозивне, јаке, целовите, његове графике – такође. Модус изражавања, тј. ликовна средства која су му на располагању, он максимално користи, јер на први поглед не можете да закључите о чему се ради, да ли се ради о слици или о графици. Његова портретисана особа је свако од нас, човек данашњице који води дијалог са собом, са људима немим око себе, са људима који су постали оптерећени собом, и зато код Бојана, без обзира на то да ли се ради о графици, цртежу или слици, мора да се обрати пажња на положај главе, на сенке, руке, фигуру, јер све то показује које психолошко стање је хтео да изрази кроз представљене ликове. Мислим да је Бојан најбољи пример једног зрелог уметничког израза који свакако заузима истакнуто место код нас.“

Бојан Оташевић је рођен у Крагујевцу 1973. године. Дипломирао је графику на Факултету ликовних уметности у Београду, где је и магистрирао, а 2014. године докторирао у класи проф. Биљане Вуковић и тако постао најмлађи доктор уметности у Крагујевцу. Доцент је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, на Одсеку за примењену уметност, за предмет Анатомско цртање. Имао је 34 самосталне и преко 200 групних изложби у земљи и иностранству. Једанаест година је био ликовни уредник и члан редакције часописа „Кораци“.

О свом раду говорио нам је и сам уметник – Бојан Оташевић:

„Изложба приказана у Деспотовцу је састављена од графика великог формата. Графика као уметнички медиј, за који сам се ја школовао и определио, може да буде и мала графика, која је доста популарна и пожељна за излагање. Графика коју ја радим доста је тешка у техничком и физичком смислу. Дипломирао сам, магистрирао и докторирао на графици, којом бих хтео чак и сликарски да се изразим, као и цртачки, кроз технику суве игле и технику високе штампе. И на овој изложби можете приметити да су обе технике заступљене. Што се поетске стране тиче, мислим да је свима јасно да су то портрети, фигуре, детаљи, са мало меланхоличним, ћудљивијим изразима лица, које посматрач може да спозна и да чак, у неким од њих, препозна и себе.“

 

 

 

Отварање 24. Дана српскога духовног преображења

Хор „Вива вокс“  одушевио деспотовачку публику

 

   Традиционална манифестација Дани српскога духовног преображења, двадесет четврта по реду, синоћ је на Тргу  деспота Стефана Лазаревића свечано отворена  наступом хора „Вива вокс“.  Ова манифестација ће, као и ранијих година, трајати од Преображења Господњег до Велике Госпојине. Отварању манифестације присуствовао је велики број гостију, али и многобројна публика, која је својим присуством још једном показала интересовање и жељу за постојањем  ове културне манифестације, као и очување свега на шта она обавезује.

   Испред општине Деспотовац, присутнима се обратио потпредседник општине Ненад Јовановић, који је најпре свим присутнима пожелео добродошлицу, а затим поздравио уважене госте: проф. др Гордану Јовановић, председнка Програмског савета Дана српскога духовног преображења, академика Злату Бојовић, као и све остале чланове Програмског савета манифестације, прослављеног глумца Светислава Булета Гонцића, коме је припала част да отвори овогодишњу манифестацију, представнике спонзора манифестације, представнике суседних и братских општина, одборнике СО Деспотовац, чланове општиског Већа, директоре јавних предузећа и установа, бивше председнике општине Деспотовац, привреднике, све госте и суграђане. Након поздравног говора, потпредседник општине Ненад Јовановић је рекао:

  „Изузетна је част је и задовољство, али и велика обавеза говорити вечерас на овом месту, на  месту које је по свему посвећено Светом деспоту Стефану. Све у Деспотовцу, почевши од његовог имена, слави и помиње овог великог средњовековног српског владара, војника, песника, дипломату, свеца. На осећање одговорности обавезује нас готово све што овај крај Србије чини посебним, а деспот Стефан Лазаревић и његова Мансија обавезују више од свега осталог. Деспот је, историја јасно сведочи о томе, живео у изузетно тешком, несигурном и по Србију неповољном времену. Али историја јасно сведочи још о нечему: Деспот је, сходно својој државничкој мудрости, саградио велелепни манастир као задужбину, основао је Ресавску преписивачку школу, писао је поезију, био веран православљу својих предака. Бирао је, дакле, духовност као гаранцију трајања и непролазности, као залог по ком ће вас памтити потомство и сопствени народ. И није погрешио у томе. Деспот је сопственом народу оставио, не само материјални споменик непроцењиве културне вредности, него вечно жив печат православља,  историје, традиције, културе у свеопштем значењу. Вечерас почињу 24. Дани српскога духовног преображења. Сви ми који на било који начин учествујемо у њима, знамо колико је тешко одржати их, а сачувати притом златну нит која се провлачи већ скоро четврт века. Искушења  за манифестације овакве врсте су  велика, неки би можда чак и рекли: време им није наклоњено. Ипак, историја и славна прошлост о којој смо по нешто рекли, идеје на којима је 1993. године покренута манифестација, имена и намера људи који су је стварали и свих оних многобројних који су у њој учествовали, обавезују на трајање. Зато смо вечерас у оволиком броју  у Деспотовом граду, на Деспотовом тргу, под Деспотовом фреском. Желим да нам Дани протеку на најлепши могући начин, да оправдају своје име и сав наш уложени труд. Хвала свима који су са нама вечерас, на ово преображењско вече, да још једном заједно славимо Деспота,  Србију, културу, уметност и науку.“

24. Дани српскога духовног преображења

П Р О Г Р А М

 

24. Дани српскога духовног преображења

 

Деспотовац,

19–28. август2016. године

 

Петак, 19. август

20.00 часова, Трг деспота Стефана Лазаревића

Свечано отварање манифестације

Хор „Вива вокс”

 

Субота, 20. август

10.00 часова, Народна библиотека „Ресавска школа”

Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VIII”

 

18.00 часова, Галерија Центра за културу „Свети Стефан, деспот српски”

Изложба графика Бојана Оташевића

 

18.30 часова, Народна библиотека „Ресавска школа”

Предавање „Турцизми у српском језику”

Говори др Марија Ђинђић

 

19.30 часова, Народна библиотека „Ресавска школа”

Представљање зборника радова „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VII”

Говоре академик Злата Бојовић и проф. др Предраг Дилпарић

 

20.30 часова, Народна библиотека „Ресавска школа”

Књижевно вече

Владимир Кецмановић

НАЈАВА ПРОГРАМА