Чланци

ЗБОРНИК КАО ПОНОС ДЕСПОТОВАЧКЕ БИБЛИОТЕКЕ

  Увертира за двадесетпрво дводневно окупљање на научном скупу “Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности” у оквиру овогодишње манифестације било је представљање Зборника са прошлогодишњег скупа. О радовима и квалитету 20-ог по реду Зборника, говорили су проф. др Злата Бојовић, дописни члан САНУ и проф. др Радивој Радић.

  У уводном делу скупа, на већ добро познатом и традиционалном месту, у свечаној сали Народне библиотеке “Ресавска школа”, присутну публику и учеснике поздравила је директорка библиотеке Санела Симић. У пригодном обраћању, истакла је значај оваквог догађаја који је “нешто што даје посебност Данима српскога духовног преображења и чини их изузетним и јединственим на укупном националном подручју.“ Такође, додала је да је промоција Зборника са прошлогодишњег окупљања логичан низ: “Врло лако и врло лепо ћемо се подсетити свих оних драгоцених и битних научних тема које су обрађене на претходном скупу.” Госпођа Симић је подсетила и да су прошлогодишњи Дани одржани у знаку јубилеја четврт века постојања манифестације, а да ове године, све активности, међу којима и скуп, протичу у знаку обележавања још већег, националног јубилеја - шест стотина година од завршетка изградње манастира Манасије.

  Представљајући неколико реферата из Зборника и објашњавајући њихов научни домет, први се присутнима обратио проф. др Радивој Радић. У свом излагању, професор је говорио о значају и кратком историјату овог научног скупа, истичући да после неколико веома ретких тематских зборника публикованих 90-тих година прошлог века и у првим годинама овог, од 2009. године, уобличен је један општи наслов - “Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности”. Према његовим речима за ову одлуку има више оправдања, а два најзначајнија разлога су манастир Манасија и деспот Стефан Лазаревић. “Захваљујући овој одлуци, научни скуп се креће већ утабаном стазом и због тога има обезбеђену будућност”, истакао је Радић. Навео је да је усмереност на средњи век донела одређене могућности али и ограничења и другачије вредновање постигнутих резултата.

  Након краћег увода, професор Радић је прошао кроз неколико реферата од укупно двадесет колико их је публиковано у овом Зборнику. Прошлогодишњи научни скуп, истиче Радић, оживео је неколико заборављених и неретко проучаваних, а веома занимљивих записа из средњег века. Рад Злате Бојовић је добар пример, на први поглед мањих истраживачких корака, али корака који носе драгоцени научни допринос. Реч је о историјографском делу Луја Цвијевића Туберона “Коментари мога времена” које садржи у себи драгоцене податке о Угарској, Турској, али и српској историји у периоду од Косовске битке до турске опсаде Београда, 1521. године.  Реч је о извору који је сачињен у другој половини 16. века, остављеног по страни, а носиоца незаменљивих података о паду Београда, без обзира што је ту пад Београда представљен као већи од пада Цариграда. Поред ње, колега из Новог Сада, Борис Стојковски, износи до сада занемарен и непознат податак о Деспоту Стефану Лазаревићу у једном хебрејском извору. Рад Бранислава Цветковића, из Завичајног музеја у Јагодини, аргументовано покушава да разреши једну вишедеценијску научну контроверзу – да ли се лик  Деспота Стефана Лазаревића налази на монументалном рељефу у цркви на Птујској Црној Гори у Словенији на коме су ликови осамдесетдве фигуре мушкараца и жена. Својим радом аргументовано оповргава ову недовољно утемељену претпоставку. Други аутор Драгиша Живковић својим текстом разрешава дилему да ли су Доротеј Србин, игуман манастира Хиландар и Доротеј Грк са Свете Горе иста личност, што доказује на основу потписа. У Зборнику се нашао и текст о заклетвеним формулама у средњовековним босанским повељама Невена Исаиловића, затим подаци о околини Београда у позном средњем веку Александра Крстића, као и богословски текст Владана Таталовића који говори о егзегези Јеванђеља по Матеју у слици и српској речи. Рад Милоша Ивановића, који говори о властелама у житијама архиепскопа Данила II, такође завређује значајну пажњу. Радић се осврнуо и на рад који говори о локалној историји манастира Жупањевац аутора Велибора Лазаревића. Прилог Зборнику чини текст о једној савременој, врло значајној теми - демографском развоју Србије. Реч је о текстовима са трибине под називом “Демографска садашњост и будућност српског народа и Србије”, одржане 22. августа прошле године, аутора Анкице Шобот и Ивана Маринковића. На крају свог излагања, професор Радић похвалио је коначну верзију Зборника: “Може се рећи да он, као и претходнх година, служи за понос Народној библиотеци “Ресавска школа” у Деспотовцу”.

  Након професора Радића, излагање на скупу преузела је др Злата Бојовић, дописни члан САНУ, која је истакла да је сваки зборник допринос проучавању српског средњег века. “Чак и последњи том Зборника резултат је те посвећености да се у сваком раду оде корак даље и поново отвори или бар још једанпут наговести; према разумевању натписа, према језику, према књижевности, према историјском времену, место Србије у њему”, казала је она. „Неколицина реферата са прошлогодишњег научног скупа доприноси проучавању односа Деспота Стефана Лазаревића и књижевности, као и неким појавама у старијој   средњовековној  књижевности који доносе резултате новијих испитивања тумачења језика и књижевности. Од посебне вредности научног скупа је  неисцрпно истраживање свега што је везано за Манасију и деспота. Ту треба поменути професоре Гордану Јовановић, Наташу Вуловић и Радивоја Радића који у првом реду доприносе филологији и историји књижевности. Гордана Јовановић обрадила је натписе на фрескама манастира Манасије, Наташа Вуловић је дала допринос проучавању библизама у списима о животу деспота Стефана Лазаревића, а др Радивој Радић о томе како се о сељацима говорило негативно у средњем веку на основу једне реченице Глигорија Хиландарца. Изван Манасије су прилози који доносе нова разматрања средњовековне књижевности. Такви су реферати попут оног Љиљане Георгиевске, о чудима у српским житијима; затим рад Томислава Јовановића о двема приповеткама о препирању душе с телом у српским преписима и рад Данијела Дојчиновића о наставку аеропагитског читања Доментијана. Зборник садржи и библиографију научних скупова од 2012-2017, мр Силване Цакић; започиње надахнутом беседом са прошлогодишњег отварања Дана др Раде Стијовић, а завршава детаљном хроником са прошлогодишње манифестације Санеле Симић“, сумирала је професорка Бојовић.

“Ако описно кажемо на крају сваког научног скупа да ће се његови резултати видети у штампаном издању Зборника, мислимо да је и ово издање оправдало те наводе”, закључила је професорка Бојовић на крају свог излагања о овој изузетно значајној публикацији за проучавање средњег века.

 

 

 

TURISTIČKO - SPORTSKA ORGANIZACIJA

DESPOTOVAC