Чланци

ДЕСПОТ И МАНАСИЈА - ЦЕНТРАЛНЕ ТЕМЕ ПРВОГ ДАНА НАУЧНОГ СКУПА

   Научни скуп “Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности” је централни догађај у оквиру Дана српскога духовног преображења. Сваке године окупља велики број проучавалаца средњег века који, у току два дана колико траје, академској, али и широј јавности, рефератима представљају закључке својих излагања.

  Тако је било и првог дана који је посвећен великом јубилеју од националног значаја - шест векова од завршетка изградње манастира Манасије, па су и говори предавача били усклађени са темом - о манастиру и времену деспота Стефана Лазаревића. Скупом су председавали професори др Злата Бојовић и др Томислав Јовановић. Као што је и очекивано, научни скуп је почео рефератом о Манасији. Реч је о излагању “Замисао утемељења и одбране манастира Ресаве и могуће етапе градње”, ауторки Гордане Симић и Светлане Вукадиновић, које потписију и монографију о Манасији објављеној у издању Завода за заштиту споменика културе као допринос поменутом јубилеју. У свом излагању ауторке образлажу какву је намеру имао деспот Стефан за изградњу Манасије, које зидине су му биле узор и како је, према претпоставкама, изгледала изградња по етапама.

  Професорка Гордана Јовановић, наставила је свој прошлогодишњи рад о натписима на фрескама у Манасији и изложила, у свом истоименом реферату, анализу натписа на фрескама старозаветних пророка из Манасије. Занимљивост коју професорка Јовановић истиче, што је и  поткрепљено примером, јесте да је писар у Манасији писао екавицом у то време, па му се у некој реченици појавио српски народни облик писања уместо старословенског.

  О законодавној делатности деспота Стефана Лазаревића, писала је у свом реферату професорка Гордана Томовић која се посебно осврнула на веома успешан и више пута преписиван рударски законик. Указује на анализу језика којим је писан и посебно наглашава да су увод и завршни део писани књижевним језиком, а средина народним.

  Реферат “Доказна средства у судском поступку према рударском законику Деспота Стефана Лазаревића” професорке Биљане Марковић, због њеног оправданог одсуства, прочитао је излагач Виктор Савић. Савић је у свом реферату “Развој владарског потписа: кнез и Деспот Стефан Лазаревић” обрадио, из угла палеологије, промену владарског потписа од Лазара преко Стефана, па све до Бранковића који су наследили престо Лазаревића.

  “Манастир Ресава и деспотово доба у књижевној и културној традицији”, реферат који је изложила проф. др Злата Бојовић, по речима професора др Томислава Јовановића, показује како се прожимају писмена и усмена књижевност, што није често обрађивана тема.

  О околини у време деспотовог доба и зидања Манасије под радним називом “Византија и Србија око 1418. године”, говорио је професор др Радивој Радић, а након њега о освећењу Манасије из житија Константина Филозофа,  писао је професор Станоје Бојанин. Професор Бојанин је кроз свој рад “Светковина поводом освећења манастира Манасије у Житију деспота Стефана од Константина Филозофа” указао на овај значајан догађај о којем је  сачувано тек неколико фрагмената и из којих се може сагледати светковина, али она нама и даље остаје неухватљива и недоступна.

 Први дан научног скупа затворио је професор др Томислав Јовановић који је изложио свој реферат о “Новим преписима Кантакузинове “Молитве Богородици”.

 

 

 

 

 

 

TURISTIČKO - SPORTSKA ORGANIZACIJA

DESPOTOVAC